Beograd je svet. Čini se kao da je svet za sebe, ili svet u sebi, pa često deluje zatvoreno i kao da se plaši drugih svetova. A ti drugi, ili neki još drugačiji svetovi, kao da su došli do ulaza u grad, i tu stali. Zatečen svetom sa druge strane gradske kapije, i onim u sebi samom, Beograd, uveren da je svet, nekako okleva. I tako se dva sveta gledaju preko gradskih vratnica, vide se, ali se ne zna žele li se obostrano ili možda zaziru jedan od drugog, kao kod svakog upoznavanja kad je susret neminovan.
Kao i svaki susret i ovaj može biti nežan, može biti ljubav na prvi pogled, ali i grub, jer sjedinjavanje dva sveta ipak podrazumeva borbu i nadmetanje. Samo što u toj borbi nema pobednika, odnosno, svi imaju pravo da misle da to jesu. Tako to i treba prihvatiti, i sigurno je da tu nema gubitnika, i da gubitnik svakako ne može biti Beograd.
Beograd je svet, ali je i svet iz okružja takođe svet, a u okružju ih ima više. Koji je od ovih svetova pravi? Možda je to ipak jedan isti svet, povremeno razdvojen. Ili možda samo ovaj beogradski čezne za tim da ti svetovi budu isti, kao kriške jedne jabuke. Možda se, pak, u jednoj od njih nalazi crv, te se one druge, bez crva, plaše ove crvljive kriške, pa od cele jabuke nema ništa? Ako su dva sveta, ili više njih, u dodiru, neminovno će jedan od njih težiti da nametne svoja pravila, što je loše, jer će se izgubiti draž novog i neočekivanog, ma koji svet bio u pitanju. Beograd je svet sasvim poseban i ličan, samosvojan i neponovljiv. Jedino takav može biti dobar partner onom drugom svetu, ili svim drugim svetovima, i otvorena gradska vrata biće izazov za ulazak, a to je nužan i neodoljiv izazov.
Beograd je svet, ali mali, mada, kad je svet u pitanju, veličina nije važna. Šta je, zapravo, svet, kakva je to civilizacijska odrednica? Komunikacija među ljudima gde nije važna dimenzija, rasa, jezik, obrazovanje, poreklo ili način odevanja, a o hrani da i ne govorimo. Posebnost i samosvojnost je odlika jednog sveta i mogućnost da se bude kompatabilan sa drugim svetovima i njihovim posebnostima.
Odlika jednog sveta je isto tako i sposobnost komuniciranja i mogućnost da se učestvuje u planetarnim poslovima kao deo celine koji ima pravo da nudi, da prihvata ili da bira. Svet nije neka određena činjenica, predmet koji ima oblik, boju ili miris, to nije stvar koju možemo dodirnuti, preneti, ili ugraditi gde je kome volja. Beograd je svet zato što može da učestvuje u razmeni sa drugima svetovima, da svoje lepote ili gadosti nudi drugima, i da u toj razmeni zaista bude jedan od mogućih svetova. Razmena vrednosti i mogućnost razmene je znak da je Beograd svet, a Beograđani građani planete, ili bilo kog drugog mesta u kosmosu.
Biti svet – uopšte nije jednostavno. To je zaista i teško i zametno, neki put izgleda opasno, ili previše privlačno, ali Beograđani to mogu jer oni jesu – svet. Možda da počnu da komuniciraju sa drugim svetovima bez straha, da pažljivo posmatraju, da budu bez predrasuda otvoreni ka svemu, i da pokušaju da razumeju zašto neki svetovi mnoge stvari čine na drugačiji način.