Beograd ima neku čežnju
Politika ima takođe svoju čežnju: u jednom slučaju hoće da očuva ponešto u gradu i da pokaže kako je to grad sa tradicijom pa oni, eto, vode takav grad a u drugoj prilici bi sve da promene i da tako pošalju poruku kako je sve ono ranije bilo loše a sada je sve drugačije i naravno mnogo bolje.
Druga strana je obalu koristila samo za iskrcavanje ili vojevanje. Tako obe obale pokazuju kako je bilo a i sada je poruka slična samo drugačije upakovana …
Tako, na jednoj obali, levoj je grad i široki zeleni prostor a na desnoj utvrđenja, železnica, industrija, pristaništa, skladišta i krš kojekakav
Beograd ima obale
Ima i drugih obala u Beogradu, na Topčiderskoj reci na primer, o njima se ne priča, samo o Savi i Dunavu a obale na malim vodotokovima su takođe pune doživljaja. Brodovi koji pristaju čak i uz nepripremljene obale za dolazak, pa se svi kotve u dno reka kao da je cilj da se oni dolazeći prvo namuče i da se kroz to provere, pa ako sve savladaju i ipak stignu do obale onda su oni pravi i dobrodošli su…
Nema imovine na obali, samo nešto što se može brzo odneti u kopno gde je bezbedno, ako oni sa druge strane dođu a za sada samo šetamo tuda.
Obale su i granice a susedne, od prekoputa, opterećenje istorijom jer tu su se gledala dva sveta pa i sada još uvek ima nešto od tih misli.
Obale su i kraj nečega, prestanak tla i početak vode koja protiče te nije naše kao što je tlo, zemlja koja se može kopati, braniti a i uknjižiti. Voda koja protiče kraj obale je tuđa, dolazi izdaleka i može doneti neke običaje nama tuđe, može da ugrozi našu sopstvenost i da nas promeni. Oprez je ovde neophodan i zbog toga nije na odmet ali to ne sprečava da se ribe iz te vode jedu.
Beograd ima Čuburu
Beograd živi u mitskoj magli tražeći svoju prošlost ne primećujući da se stvarnost drugačije iskazuje, Beograđani žive i kreću se u realnom prostoru, nove zgrade, asfalt a ne kaldrma itd… a misli su im u Čuburi odonomad. Oni imaju svoju stvarnost koja je u suprotnosti sa realnošću.
Možda treba tako da bude ali ipak je korisno ostaviti i zadužiti nekog pismenog sa fotoaparatom da beleži kako se i šta menja kroz vreme i šta se ustvari događa ali u odnosu na mit….
Beograd ima divlju gradnju
Nelegalna gradnja uvodi nova pravila i menja biće grada, stvaraju se prećutano nove navike, nikako gradske, o komunalnom redu da ne govorimo, a građani glas oko ovoga ne dižu, pa ispada da se ćutanjem prihvata ruženje beogradskog predela. Najzad, ako se i pokuša rušenje tako nastale zgrade, reakcija javnosti, posebno medija, je često naklonjena neleganom posleniku i tako nered dobija vetar u leđa. Bez angažovanja građana, pre svega u stvaranju atmosfere koja jasno kaže da je pravilo jednako za sve i da je nedopustivo kršenje istog, nametnuti model ruženja i siromašenja Beograda će prolaziti.
Nelegalni graditelji kad su započinjali nisu plaćali takse za izgradnju infrastrukture i puteva, samovoljno su se oslobodili svih stega i obaveza i sada pri legalizaciji treba da plate znatno manju svotu od onih građana koji su gradili legalno. Ili još gore, gradili su na račun svih drugih Beograđana koji kako tako poštuju pravila. A putevi i infrastruktura koštaju isto i za nelegalne i legalne i plaćaju se iz iste kase, gradskog budžeta koji svi punimo.
Ipak, pored siromašenja grada pitam se kako izgleda Beograd, u šta se pretvara grad gde nelegalna gradnja preti da postane model koji je metastazirao na ovako dinamičan, nekontrolisan i necivilizovan način. Svaki detalj u gradu je bitan, građanski doživljaj grada i reakcija na sve što se događa je neophodna i treba da bude prisutna. Mnogo energije se unosi u rasprave o urbanističkim stvarima, ali kada je reč o divljoj gradnji, čini mi se da je građanska glava sa sve pogledom okrenuta na drugu stranu i pitam se da li je vizija Beograda u viđenju građana toliko podeljena, pa ono što je divlje niklo bez plana ne biva primećeno i samim tim prećutno prihvaćeno.
A diskutuje se onoliko oko toga gde će nekada biti Opera ili oko neke boje na fasadi a divlja gradnja nije tema………..
I tada ulice imaju sasvim neobične pravce i širine a sve izgleda da kao da se čeka neko ko će ove kuće da razmesti na prave pozicije, kao da su tu privremeno. Onda nema mesta za škole ili druge javne namene, o parkovima, nećemo sad, šta će to zelenilo kad je dobro da se kuća tu sazida.
Naravno da se tome političari ne suprotstavljaju (čak se nadmeću u ponudama divljim graditeljima obećavajući da će to srediti I dovesti kanalizaciju I internet I samo što im ne kažu – samo navalite mi smo uz vas…) jer se tu mogu dobiti značajni poeni u omiljenosti pa se onda izmišljaju različiti razlozi zašto je to nastalo, zašto su ti ljudi to tako gradili, pa sirotinja, pa izbeglice, pa nije bilo lokacija, pa eto šta su mogli ljudi da rade, uzeli su stvar u svoje ruke. A zanemaruju se Beograđani koji su legalno gradili I uredno pratili građanska pravila, pravili projekte, pitali za uslove, plaćali sve troškove oko tog zametnog posla. Oni su gubitnici pa da ne bi imali osećaj drugorazrednosti izvući će pouku I trudiće se da izbegnu proceduru jer je to jednostavnije a i onako grad će jednom to srediti I to će ih značajnoi manje koštati…..
… osim medija koji divlje graditelje uzimaju u zaštitu, iako se radi o zagađivanju grada I stvaranju novog provincijalnog i ružnog grada.