Teraziska terasa
… jer preko nje od Kalemegdana, pa grebenom ka Vračaru je krenuo da raste Beograd.
Završen je onaj deo kod biskopa „20 oktobar” i zatvoren ružni kalkan sve do ulice Kraljice Natalije, ali ono ka Kameničkoj ostade prazno i možda treba tako i da ostane jer je vizura preko Zelenog venca dalekovida i puna doživljaja …
Ideja o formi Teraziske terase je da se prostor proteže do Save, slobodan i neopterećen gradnjom i da tu, sa grebena, Beograd dođe do reke, ali to, bar za sada, nije moguće jer su se tamo našle i neke nepredviđene zgrade, baš između ulice Kraljice Natalije i parka ispred Ekonomskog fakulteta.
Beograđani zagovaraju da to bude zeleno, da bude park a arhitekti bi da zidaju pa ako ne može drugačije, bar pod zemljom; jednom je tu bila predviđena i golema metro stanica i svi su veoma uporni da realizuju svoju zamisao ne vodeći računa o mišljenju onih koji misle o parku a ovog puta su u pravu.
Teraziska terasa se uobičajeno posmatra a i projektuje odozgo pa na dole, ka Savi, nekako je zanemarena ona iz doline ka vrhu. To je šteta, jer bi se mnogi novi aspekti otvorili. Neosporno je da vizuelni prodor nije sporan i ne sme biti ometen, ali šteta što na mestu Robne kuće Beograd nije smišljen neki visoki volumen kao znak upravo za one koji gledaju iz doline ili sa druge obale Save, da imaju reper i znak i tačku oslonca i da to mogu da zapamte. Kapija koju čine hoteli Moskva i Balkan sa česmom u sredini jesu okvir i kapija ka Terazijama kad se gleda odozdo ili sa druge obale Save, ali za kompletnu i uobličernu, artikulisanu urbanu matricu neophodan je i akcenat u dubini sa druge strane Teraziskog platoa. Kad su osmišljavali RK Beograd, mislili su samo na jednu stranu Terazija, gledali su to dvodimenzionalno a izgubiše prostor koji u principu, osim kad urbanisti to ne ospore, ima i treću dimenziju pa da bi bio prostor.
… mesto gradskog svakodnevnog života i ovde svi Beograđani mogu ravnopravno iskazivati svoju misao o gradu……
Bgd (ne)ima arhitekturu
Pitanje je: šta to treba definisati da bi arhitektura bila definisana, šta je predmet definicije? Da li je to model koji svi slede kao neki recept? Beograd je izložba zgrada, počev od tvrđave, malih palanačkih kućica, pretencioznih kopija iz Beča pa onda modernih i postmodernih zgrada i najzad ovih novih pokušaja da budemo slični svetu iz poslednjih godina. Tvrdnja da “nema dobre arhitekture u siromašnom gradu” – čisto je zavaravanje, i od kokošinjca se može stvoriti čudo za časopis …
Da bi mogao (arhitekta) da ostvari svoje ideje, mora imati podršku pre svega strukovnih organizacija, ali i investitora bez kojih sve manje više nema smisla jer su oni ti koji grade i ako odustanu onda ni konkursi, ni javne rasprave a ni sam arhitekta ostaju u salonima i vode visokoumne rasprave o tome kako bi bilo kad bi bilo ….
Beograd je na raskršću
Taj nejasni strah od delanja u našoj beskonačnoj zbunjeniosti i haosu a koji proizvodi đinđuve i šarena ogledalca ispala iz prtljaga pa ih nekako pokupimo, temeljito osporava i obezvređuje dato nam mesto na raskrsnici svetova, ej bre!
I danas se opredeljujemo (ili da budemo na obe strane…) i ne možemo da se izaberemo stranu, pa ostajemo sami i od toga probamo da napravimo svoj identitet. Samo da ga oni sa svih strana prepoznaju …
I oni koji dođu ne ostaju dugo, priđu, istrguju i odu ili ih oteramo. Ostaju samo oni koji moraju ili nemaju gde i koji traže zaštitu a duh im je tamo daleko odakle dođoše. Posle postanu Beograđani mada uvek naglašavaju odakle su prišli i naglašavaju to kao prednost.
… Istoka i zapada ili na mestu susreta dveju civilizacija a koje ipak čine svet.
Uzbudljivo je biti na graničnim tačkama i ivicama dva različita sveta jer smo onda u središtu planete i spajati ih i prihvatiti nove reči i navike i zadovoljstva ali i tugu …
Zoo vrt
Ustvari, pitanje je da li su ovde životinje zbog posetilaca ili zbog njihove dobrobiti (ono o zaštiti životinja i zabrani mučenja istih …) ili zbog volje autora ali i egoizma građana kojima je važna dostupnost onima iz centralne zone naročito ….. Dok se akademske diskusije o pitanju vode, životinje obitavaju u neživotinjskim uslovima i zapravo ispada da nisu važne … ali šta se može očekivati od građana koji nabave psa jer je to u modi a onda ga izbace iz automobila negde daleko na periferiji kad shvate da je to gajenje kućnog ljubimca zahtevno i nameće neke obaveze.
Zoo vrt je u centru grada, u sred buke saobraćajne i lošeg vazduha pa je životinjama uspelo da se prilagode a okolni stanovnici zadovoljni što im je komšiluk živopisan i mogu decu da dovedu. Oni sa periferije i ne moraju jer ionako imaju svoje životnije u dvorištu.
Čak se traži da autorstvo kreatora Zoo vrta bude prošireno u okviru Tvrđave kako bi spomenik kulture ceo bio prostor za zverinjak i time dobio svoj konačni oblik … a govori se celo vreme o Evropi i kako mi tu pripadamo (sic!).