Ima još jedan Beograd
Izbor je na Beograđanima, niko im tu ne može pomoći, oni sa strane, ma kako dobronamerni ravnjaju se prema svojim virutelnim gradovima i odatle crpe reči za savet. Uz poštovanje tuđih iskustava od kojih svakako treba učiti, ovaj izbor je ipak samo naš.
Čak je neki put veoma teško razlučiti šta je ustvari realno i gde smo u ovom ili svakom, bilo kom trenutku.
Tu se može dogoditi razmena iskustava između onih što su ovde dugo i pridošlica, razmena može biti korisna ako svi misle i sanjaju budući Beograd u kome će živeti.
Toj razmeni svako može da pristupi i vidi, naravno, ako ima moć da u mislima dosegne beskonačni prostor u kome se sve to događa
E sad! Svaki Beograđanin čuva svoje mesto, kuću ili bilo šta iz gradske matrice što je video ili tamo nešto doživeo i tako se stvara grad i traje kao zbir sećanja svih nas. Ili napor svakog Beograđanina u građenju Beograda, bilo da je to od nekada ili se sada događa ili je to vizija ka kojoj se teži, ili su to čak vizije onih što će doći.
… grada, gde je on, sadašnji, samo delić onog što je stvarano vekovima sa svim uspomenama i onim što je porušeno i onim što je doneto sa strane odnekud, ali i onog koji će se graditi u istoriji koja sledi.
Tako je grad stvoren iz memorije, iz neostvarenih ideja, iz realnog okruženja, pa onda vizija kojima se teži u budućnosti, ali pošto su Beograđani u različitim vremenima različiti, onda je i vizija nejasna, sastavljena od mnogih različitosti a nije dobro autoritarno odrediti koja je najbolja, jer će tako uvek biti onih prikraćenih i nesretnih. Nije do sada smišljena politika ili strategija koja to rešava. Civilizacije koje su tako radile, odlučivale kada je dosta diskusije i polemike, da jednostavno izbrišu neka sećanja iz svojih virtuelnih gradova ili nametnu budućnost, sada gledamo kao zaštićena kulturna dobra ili arheološka nalazišta.
Beograd je naš grad
Vizija grada mora biti zajednička da bi se napravila u stvarnosti (kompromis) ali vizija našeg Beograda. A ne, da ako se zadesilo da je komšiji u blizini planirana velika saobraćajnica, to nije važno, samo da ne bude pored nas ….. komšija će se već nekako snaći a eto, nije imao ni sreće.
Ako smo u našem gradu onda kao i svoje domaćinstvo treba planirati, pa hajde da planiramo I učestvujemo u tome.
A ko smo mi rođeni ovde, u gradu, ili došli radii šanse ili iz očaja a i oni rođeni ovde su nekiput kao u prolazu, ili su oni koji ovde gaje decu a sanjaju livade i male ušuškane čaršije gde se svi znaju I pozdravljaju…
…a ne odnosimo se prema gradu kao prema svojini stečenoj ne radom, nego kao da nam je slučajno palo sa neba jer se zatekosmo tu …To vlasništvo je ozbiljna stvar i stvara kao i svim vlasnicima bilo čega a nekmoli grada, obaveze koje treba izdržati I obaviti.
… oni koji to čine su za sada u manjini Gde počinje a gde prestaje svojinstvo grada za Beograđane?
Pristanište na Savi
Jedinstvo istoriskih pragova je stvaranje novog izraza i gradske slike našeg veka.
… pristanište je mesto gde se sjedinjavaju prošla vremena i ovo gde smo mi sada. Može i to novo da bude pokretno, da se menja od vremena do vremena i da tvrđava bude reper za gradski početak, a u podnožiju da se događa savremeni svet i da svi koji će doći u budućnosti imaju priliku da se uporede sa tvrđavom i njenom arhitekturom….
To znači da je neophodno preoblikovati krov i na njemu zamisliti neku nastrešnicu npr…
Tamo je Kapetanija i bivše skladište i rampa radi zaustavljanja saobraćaja kada po neki put naiđe voz. Ipak, nema nikakvog prostora za putnike, mesto gde mogu pitati gde su Terazije ili Košutnjak, srećom Kalemegdan vide sa broda, ali ni da se proda karta grada ili bedeker.
Biće cela kuća (beton hala) takva …….. nikakav muzej, ništa inertno ili usporeno, samo dinamika i pokret, ljudi u komunikaciji i interakciji sa prostorom………
… i najbolje bi bilo da se to skloni, da tvrđava legne na obalu kao što je nekada bilo ili da se tu sagradi nešto sasvim novo što kazuje o ovom trenutku ali i skladno tvrđavi sa likom ovog veka, a da ti različitim likovi stvore neku sasvim neočekivanu sliku, lepu jer ujedinjuje …