Beograd ima luku na Dunavu, tamo uzvodno od Pančevačkog mosta i tu je pupčana vrpca, vodna, grada sa ostatkom planete, sve do Beča i Crnog mora na drugu stranu. Brodovi dovoze sve što gradu treba i odvoze ono što je drugima uz i niz reku neophodno, mada mnogo od roba nije samo za Beograd ili iz njega; luka je i prolazna i omogućuje razmenu na velikoj teritoriji, spaja mnoge daljine i uspostavlja komunikaciju. Bilo je to zaista intenzivno delanje do početka devedesetih godina prošlog veka a posle se ta prevoznička delatnost i razmena robe rekama nešto umirila, ali sada se opet vidi svetlo na kraju tunela. Naravno, u ona vremena, pre neku deceniju, počeli su da grade u blizini luke i robni železnički terminal bez obzira što je to moglo sasvim da odvoji i otuđi Dunav od grada. Na sreću grada poduhvat nije uspeo, pa ima nade da će se terminal izmestiti preko reke u Krnjaču, gde će biti premeštena i nova gradska luka i industriska zona, a ovo što je od pruge izgrađeno biće gradska železnica da se ovaj prostor namenjen širenju Beograda, učini dostupnim za mnoge građane koji će tu živeti i raditi svoj posao.
Beograd je u vreme pravljenja luke na Dunavu, na tom mestu gde je sada, bio nešto skučeniji, posle je rastao i pružao se na sve strane, pa i ka rekama, neprekidno se govorilo o silasku na reke, najviše o „Savskom amfiteatru”, o Dunavu i tom amfiteatru od petstotina hektara zemljišta nije bilo tada ni reči, jer je luka svaku pomisao da tu grad dođe do vode, sa indignacijom odbijala. Kada se grad pružio i na ovu stranu i opkolio je, luka se našla usred grada, oko nje je sve bilo izgrađeno, ali obala je ostala nekako pusta i usamljena, nikoga od građana. Nekada je to bilo u redu da se na toj tadašnjoj periferiji smesti luka i industriska zona zbog zgodnog pristupa teretnim brodovima, a i teretna železnička stanica je bila u redu, sada nije i smeta da Beograd grad dođe tu, na Dunav.
Tada je luka dozivala i privlačila saobraćaj, to čini i sada naravno, kamione i kontejnere, tu je železnička pruga sa vagonima, pa sve to ide iz Savskog platoa oko Kalemegdana, a sa druge strane nadire saobraćajni pritisak preko Pančevačkog mosta i sve se to sreće kod luke. Da je izgrađena započeta teretna železnička stanica na Karaburmi, krkljanac bi bio zaista ogroman. I sada Višnjička ulica i Bulevar Despota Stefana jesu najzagađenije ulice u gradu, srećom postoji samo luka i zanemoćala industrija i poluprazna skladišta pa količina saobraćaja ipak ne može u punom obimu da napadne okruženje i nanese veću štetu, mada je i ova dovoljna za brigu.
Obala Dunava, duga nekoliko kilometara, od marine Dorćol i silosa za žito pa sve do Ada Huje, sa lukom, pa sa kršem od nečega što bi se, da može, zvalo industrijom i skladištima svega i svačega, sve je to zaista neprimereno gradu budućnosti. Zatim prazan prostor od mnogo hektara gde je spontano nastalo đubrište, pa fabrika hartije i onda karting staza, a Ada Huja neuređena sa zagađenim i pregrađenim rukavcem Dunava prema Višnjici. Sve deluje kao zaostavština iz nekog tužnog i siromašnog vremena, pa se krije kao nešto što drugi ne treba da vide.
A tu treba da bude novi gradski kvart, deo prestonice na obali Dunava gde je već započeto sa naseljem od sportskog centra imena „Gale Muškatirović” do marine Dorćol, pa da se, kao što je logično pruža sve do vrha Ada Huje. To je mesto za grad sa velikim kućama gde su u prizemljima radnje i kafane i izložbene sale za umetnike, ulice i drvoredi se podrazumevaju, zatim parkovi, kanali sa čunovima u dunavskoj vodi, pa velika marina i pristanište za gradski rečni saobraćaj u lučkom bazenu i da tu budu tržni centri i stambene zgrade i škole i trgovi, i sve što treba za jedan novi gradski kvart, kao što to rade u svim gradovima na rekama po svetu gde se luka zadesila u centru a više joj tu nema života. U Liverpulu, na primer, pa u Barseloni, u Glazgovu, Amsterdamu i da se ne nabraja dalje, jeste tako i to je tamo sasvim gradski. Da bude i nova marina u rukavcu iza Ada Huje, poluostrvo da je mesto za rekreaciju i uživanje a ne samo da za to služi Ada Ciganlija. Zašto da se ide preko grada čak do tamo, kad postoji i ovde i to lepo i dobro pozicionirano, i može da bude jedno od pristojnih lica Beograda.
Grad se razvija i gura skladišta i industriju, i luke i teretne stanice na rub, a rub grada je sve dalji. Nova gradska luka u Krnjači sa lučkim bazenom na levoj obali Dunava u industrijskoj zoni i sa novom teretnom robnom železničkom stanicom, svu će robu i njen transport i razmenu da prebaci na obalu gde nije grad i gde ima mesta da se pravi prava luka, velika kao za metropolu. Imaće sasvim dobar pristup železnicom od severa iz Pešte i dalje, i od juga preko mosta kod Vinče, pa preko Pančeva opet do nove teretne stanice u Krnjači gde će da se menja roba sa Evropom, a neće više da ide oko Kalemegdana kompozicija sa svakakvom robom, i prljavom i opasnom za građane, koja je neophodna i zato treba da stigne, ali ne kroz kulturno istorijski spomenik, a neće više ni preko Pančevačkog mosta pa će da bude na tom mostu mesto za gradsku železnicu. Još kad se izgradi most preko Ada Huje i Dunava, onda će centar grada biti slobodan i odahnuće i biće grad kako mu i priliči tu na obali Dunava, a moći će Beograđani da kažu da su konačno stigli sa svojim gradom do reke i uspostavili sasvim novu komunikaciju sa Evropom.