Beogradski Greben na vrhu grada

U početku je bilo samo more. Panonsko, a tako je nazvano tek kasnije, onda je oteklo u drugo more, Crno pravo kroz Đerdap, ostale su ovde dve reke i ušće jedne u drugu, ravnica i brda oko njih pa je tako nastao i Greben koji je u vreme Panonskog mora možda bio i ostrvo. Na vrhu Grebena iznad Ušća započeto je pravljenje grada na mestu gde su vizure dopirale daleko, odakle se mogao sagledati neko ko dolazi sa dobrim ili lošim namerama. Dolazili su mnogi, osvajali to mesto, ostajali neko vreme pa ih drugi poterali ali svako je ostavljao po nešto kao uspomenu i beleg bivanja na vrhu Grebena od čega se sada sastoji istorija Beograda. Tako je bilo odvajkada ali je bitno ono događanje u tek proteklih hiljadu godina od kada se Beograd pominje a što je sve bilo i dogodilo se prvo na početku Grebena. Tamo na Kalemegdanu je prvi kamen uzidan, a onda kako su vekovi prolazili grad je zauzimao Greben, deo po deo i stigao vrmenom sve do Vračara. Greben je linija po kojoj je ukoričena i sastavljena gradska knjiga čije su stranice levo i desno od ove axis urbi. Na obe strane, po stranicama knjige ka Savi i Dunavu odvajaju se razni putevi i mesta kao u dobronamernog oktopoda, pa tako povezuju Greben sa rekama, okruženjem na drugoj obali i dalje, još dalje, sa vascelom planetom ….

Emilijan, koji je napravio prvi smisleni crtež sa namerom da bude plan i kojim je začeo urbanističku diskusiju o Beogradu, prihvatio je ovu liniju kao zavet od nekada, iz samih početaka sveta kada se o gradovima nije ozbiljno mislilo niti se znalo da će ih biti ili možda kada je stvaranje gradova bila samo maglovita ideja. On je pokušao da istraži i razume šta je bitno u orijentalnoj matrici, turskom voljom i potrebama nagomilanog grada, da na svetlo dana i pod sunce stavi ono što je možda bila namera nepoznatih gradograditelja od nekada a što su i Rimljani dok su ovuda govorili latinicom poštovali i najzad, ustanovio je tu axis urbi po Grebenu. Posle su svi crtači Beograda, kasnije nazvani urbanisti, sve do danas, ovu liniju uvažavali ili je nisu dirali niti remetili jer nisu umeli da razjasne sebi zašto je ona baš takva. Možda su smatrali da je odozgo, višom silom i voljom sa kojom se ne diskutuje njeno postojanje određeno i da se u takve stvari obično ljudsko biće, pa makar bio i crtač gradske osnove, ne treba petljati.

To je zato jer magična linija Grebena napravljena po nekoj pra matematici možda sročenoj još pre Panonskog mora, a ova formula je aksiom o kome se ne diskutuje, neponovljiva je i nemoguće je napraviti drugačiju, vekovima traje i niko nije uspeo da je omete i promeni joj položaj čak i sa pokušajima da se ustanovi neka druga njoj suprotstavljena, kao na primer poprečno postavljena Teraziska terasa. Bilo je još nekog truda i oko nekih drugih pravaca koje kuda po gradu sa namerom i željom da oni postanu axis urbi, ali svi ti drugi pravci u pokušaju se nisu održali, osim kao putni pravci poput Bulevara Kralja Aleksandra ili ulice Kneza Miloša i osim u snovima nekih jurodivih arhitekata. Tako su svi projekti za te poteze ostali samo pokušaj ili čežnjivo gledanje ka rekama i drugim nizinama. Greben se uz pomoć gradske magije i dobrih vila održao i uspeo je da se odbrani, jer matematiku kojom je izračunat i uspostavljen nije nikada mogla biti osporena a priroda i nebo su oticanjem Panonskog mora dali podsticaj i potvrdu ovoj poziciji Grebena i nikako drugačije nije moglo biti.

Greben je mesto gde se stranice knjige povezuju pa su one prelistane na jednu i drugu stranu ka rekama a ono što ih drži okupljerne, povezane kao u knjigoveznici stvaraoca grada, Velikog Knjigovesca, jeste to središte, axis, oslonac, bazni modul gradske matrice. Svi oblici nastali kroz vreme, levo i desno, su kvadratni, pravougaoni, trouglasti ili sasvim amorfnog oblika, različite prikaze geometriske ispisivane kroz vreme različitim rukopisima, neki put i krasnopisom ali ima i kada se stavljao samo krst od onih nepismenih jer su i oni imali pravo da se upisuju, pisano je i na raznim jezicima i tako su dopunjavanje i dopisivane stranice. Gradska knjiga se dopunjavala i stranicama iz nekih drugih gradskih knjiga pisanih u Pešti, Beču ili bilo gde. Naravno, kao i sa svakim prepisivanjem teksta a posebno kada se to činilo nekreativno, posebno iz šablona moderne, tu ima neobično mnogo gramatičkih grešaka.

Ipak, ni nedovoljno pismeno upisivanje i dopisivanje, ni loše prepisivanje od nekud bez razumevanja, ni trzanje i cepanje nekih stranica nije nikada moglo da oslabi i poremeti Greben i oslabi snagu koja okuplja i povezuje gradsku knjigu a koju je povezao Veliki Knjigovezac te je ona opstala kroz vreme kako bi oni što dođu posle, mogli da čitaju o tome šta je bilo pre i da imaju gde da upišu svoju misao i reč, dodaju svoju stranicu i tako nastave stvaranje grada. Bilo je i onih, a ima ih i danas koji ne vole čitanje ili nisu imali priliku da nauče azbuku, pa čak ni to nije moglo da umanji snagu Grebena na kome Beograd opstaje i gde se čuva njegovo biće, izgleda samo protiv svih.

Leave a Reply

Your email address will not be published.