Belgrade design week 2009. i Mikser Design Expo 09. dogodili su se poslednje nedelje maja ove godine i bili su uspešni, pre svega primereni datim okolnostima, opštoj svetskoj krizi i drugim nevoljama koje izviru kako u okruženju tako i ovde, jer Beograd, naravno, jeste svet. Ukupna prezentacija onoga što je ponuđeno u dva veoma različita prostora, a i onoga što se dalo čuti na pratećim predavanjima inostranih eksperata iz oblasti dizajna (lokalno vole da ih zovu „svetski poznati … „ ), koja su saslušana sa dužnom pažnjom, u trendu je stanja na planeti u ovoj oblasti. Nije namera ovog teksta da se bavi kvalitetom i dometom eksponata, ideja i iskaza, umetničkih i komercijalnih, što bi inače bilo važno, posebno kada se govori o dizajnu, već samo da se zabeleži viđenje prostora i ambijenata u kojem su se događaji odigravali i dešavali, i poruke koje su sa tih mesta bile odaslate.
Ukupan dojam o događaju je pomalo nestvaran i delovao je izmešteno iz vremena, jer dizajn počiva na proizvodnji i proizvodu, kasnije i na prodaji, tu se pre svega misli na masovnu produkciju i distribuciju a manje na unikatne predmete koji su takođe važni kao impuls i pokretač i možda začetak neke nove ideje. Izvanvremenost je bila upravo u tome da ovde u Beogradu i okolini nema proizvodnje, a trgovini je duša u nosu, pa je prezentacija dizajna bila nekako u sukobu sa svojom svrhom postojanja i namene. Uprkos tome, jednonedeljno prikazivanje dizajnerskih kreacija pokazalo je znatan talenat i moć da se stvara u ovom lokalnom okruženju, pa je i prisustvo stranih gostiju bilo sasvim opravdano i korisno, ne samo da bi se videle njihove kreacije i dobio uvid u stanje stvari i na drugim meridijanima, već da se upoređivanjem vidi da i naši dizajneri mogu isto tako dobro da rade i ta uporedba je zaista ohrabrujuća.
Jedna manifestacija, već tradicionalna i sa pedigreom, Belgrade design week (BDW), postavljena je u predvorju Narodne banke Srbije na Slaviji i mogao se uočiti izvestan nesklad između savremenog i pretencioznog enterijera i poetike i dramatičnosti izloženih plakata Saše Vidakovića. Sutradan su manifestacija i prateće prezentacije nastavljene u ostavljenoj samoj sebi zgradi robne kuće Kluz. Ipak, pažnju treba usmeriti na dizajn enterijera NBS čija estetika, takva kakva je, nije za osporavanje, ali je u ovoj prilici delovala autistično.
Arhitektonski koncept zdanja imao je izgleda za temu projektovanje i prezentaciju kvaziluksuza samog zdanja, što je nesumnjivo uspešno urađeno, ali samim tim onemogućena je aplikacija ili prisustvo bilo čega osim eneterijera dovoljnog samom sebi, pa je unošenje druge teme ili predmeta delovalo otuđeno. Dizajn enterijera tog dela NBS šalje poruku da je okrenut sebi, da ima visoko mišljenje o svom izgledu, sve ostalo je suvišno i ometa posmatranje njega samog, uklanja ga iz fokusa. Tu je sve konačno, nema nove poruke niti koraka u neizvesno, (što je jedino moguće kad se teži napretku), osim dizajna enterijera samog. A kada se strano telo odatle odnese po okončanju BDW, opet će enterijer ostati sam i dovoljan sebi i nastaviće kao i do sada svoj način života određen jednom zauvek, uživajući u svojoj lepoti i uznemiren samo kada unutra uđe nešto slično BDW.
Druga manifestacija, Mixer Design Expo 09 (MDE), izuzetan proizvod Maje Vidaković, delovao je kao da već ima zavidan pedigre. Kreativni napori dizajnera mlađe generacije uz podršku i stranih majstora ovog zanata, prikazani su u silosima i skladištu mlina na obali Dunava u nepatvorenom autentičnom prostoru izgrađenom i namenjenom za čuvanje žitarica i njihovo mlevenje, i tu nije bilo disharmonije niti otuđenja, događaj je emitovao dobre vibracije. Ambijent je delovao sasvim uravnoteženo i jedinstveno, arhitektura industriskog zdanja je kazivala o prilagođenosti savremeno dizajniranim eksponatima, muzici, rečima, ljudima, sve je odgovaralo jedno drugom kao da je osmišljeno istovremeno i namerno. Gruba i neuređena građevina postala je, ne okvir u kojem se nešto izlaže i pokazuje, već integralni deo izložbe visokog dizajnerskog dometa i niko nije smetao onom drugom, prosto su bili jedno biće i jedan predmet i prostor, poruka im je bila nedvosmisleno jedinstvena i zato značajna. U jednom od ćoškova predstavljen je predlog arhitektonskog redizajna i revitalizacije silosa i mlina u stambeno i poslovno zdanje, pa je ovaj čin uz osnovnu izložbu, glavnu temu događaja, i uz sve prateće programe i mnoštvo ljudi unutra, bio zapravo prvi događaj na putu obnove objekta i njegovog ulaska u novi životni ciklus – to je bila promocija, u saglasiju sa glavnom porukom manifestacije, urbane reciklaže ne samo objekta već i okruženja. Beograđani su pronašli put kroz zabačeni i zapušteni gradski prostor do silosa i mesta događaja, i učestvujući u događanjima Mikser Design Expo 09. prepoznali potencijal kraja, a improvizovani kafe na obali Dunava sa vizurom do beskraja na drugu obalu – dao je doživljaju posebnu boju i doprineo razumevanju skrivene lepote koju Beograd, kao svoj izvor za budućnost, itekako poseduje.
Paralela između događaja i ambijenata u zgradi NBS i onoga u silosima i mlinu moguća je ako se imaju u vidu reči koje u urbanitetu Beograda znače konačno i razvojno. To je poređenje dva koncepta i pristupa prostoru, ali ne samoj građevini već ujedinjenoj sa događajem, pa se govori o ambijentu i poruci koja se na tim mestima stvara i odašilje. Enterijer NBS koji može biti samo to što jeste i ma kako lep i (nečijem) oku ugodan, on je konačan. Ako se jednog dana nešto promeni u načinu mišljenja ljudi, on će biti skrajnut ili će postati smetnja, i verovatno će se menjati ili dopunjavati, jer nema dovoljno kvaliteta da bi bio uveden u zonu kulturnog nasleđa ili neke druge vrste zaštite. Onaj drugi u silosima i mlinu je iz druge razvojne priče. To je zdanje koje je proživelo svoj vek i ispunjeno iskustvom može da se menja i da prihvata nove reči, da stvara poruku o nastavku grada putem urbane reciklaže, moguće je stvarati novu gradsku vrednost, i spremno je da se i dalje menja i prati realan život i promenu vrednosti. Zdanje nesumnjivo ima sposobnost da prihvata nove ideje, da reaguje na nove potrebe i da bude prihvatljivo u različitim vremenskim razdobljima za nove naraštaje koji stvaraju svoj prostor za sopstveni način života, onda kada Beograd zakorači u svoju budućnost a Mikser Design Expo 09 je zapravo prvi hrabar korak.