Na ivici Trga Republike, usred Beograda, između ulica Despota Stefana, Dečanske i Makedonske, zatekla se čudna skupina zgrada nastalih u raznim vremenima, i tih nekoliko zdanja čine neveliki gradski blok kao zgusnuto, nelepo ostrvo u gradskom moru. Neobični gradski arte fakt deluje kao da je majstor otišao nekim drugim poslom usred graditeljskog čina i nije se vratio, a neodgovorni čuvar gradilišta nastavio da dograđuje po svom ukusu i meri vrednosti. Ili je, a moguće je, na ovom mestu učinjen pokušaj pokazne vežbe za početnike o tome kako ne treba u centru prestonice delati i graditi grad. Zgrade u bloku svedoče o dobu, običajima i kulturnom obrascu, ali i o odgovarajućim urbanističkim i graditeljskim pravilima i ponašanju delatnika u vreme nastanka svake od njih ponaosob. Pre više od jednog veka počela je gradnja uz Dečansku ulicu pa je tu nastao niz zgrada, među kojima je i bioskop Balkan. Onda je pedesetih godina prošlog veka na ograničeno vreme nikao „Staklenac” okrenut ka Trgu, a devedesetih, u skladu sa tadašnjim običajima, usred bloka i jednom fasadom naslonjena na ulicu Despota Stefana, javila se nelegalna stambena zgrada i blok je zaokružen, izgrađen, mada je u urbanističkim planovima prikazana sasvim drugačija vizija, koja je, moglo bi se reći, bila približna i odgovarajuća urbanoj slici i prilici metropole.
Bioskop Balkan je odavno u staroj, zakonom zaštićenoj zgradi kao kulturno dobro, koja je nedavno renovirana, uljuđena i dovedena spolja i iznutra u prvobitni izgled da bi svedočila o istoriji Beograda, a onda su je iznenada pokrili velikim platnom sa reklamom za bioskop, i cela zgrada je dobila odeću sasvim nepriličnu za staru damu od značaja za kulturnu istoriju Beograda. Sakrivena je od pogleda, ne zna se šta je ustvari ispod na silu navučene garderobe, možda fasada i nije restaurirana, možda je odneta ne neku drugu planetu, a Beograđanima je ostalo da gledaju neprilično šareno platno i budu obavešteni koji je film ovih dan na repertoaru. Usred Beograda!
„Staklenac” je izgrađen pre neku deceniju kao privremeni objekat, u stilu i maniru kvazi moderne bez identiteta i arhitektonske poruke, a ponajmanje spreman da bude na mestu gde su ga doveli. On opstaje kao jedna od fasada Trga Republike i svojom dugovečnošću i otporu promenama preti da postane veoma dugovečan i da prihvati, hteo to ili ne, ulogu jednog od gradskih urbanih simbola, ne daj Bože znaka gradskog identiteta, pa će se onda pitati a šta će sa Pobednikom. Gradska galerija planirana na tom mestu trebalo je da pokaže novo lice grada i čekaće svoje vreme i svoje mesto koje „Staklenac” predano čuva zajedno sa kulturnim obrascem iz zone turbo folka čiji je izvanredan predstavnik. Usred Beograda!
U bloku između bioskopa Balkan i „Staklenca” izgrađena je, nekih devedesetih godina, naravno na nelegalan način, agresivna i brutalno usađena u sredinu Beograda stambena zgrada koja se svojom krestom ističe i nadvisuje sve okolo i pokazuje se, štrči, doziva, dovikujući poruku svima unaokolo da je vrednost koju promoviše konačno stekla pravo na ravnopravno bitisanje u gradskoj matrici. Odkad je primećena i zapažena izgradnja te nepodopštine Gradske vlasti su nastojale da je uklone, ali i pored značajnog truda to im nije uspelo. Kulminacija nasilništva nad gradom nalazi se ovde, za nadati se ne do kraja vremena, i ubeležila je pozitivni skor u svoju tabelu. Usred Beograda!
Na prostoru nevelikog gradskog bloka uz Trg Republike dogodilo se toliko toga protivnog gradu i teško je oteti se utisku da je to sve napravljeno da bi se narugalo Beogradu i da bi se pokazalo da je u njegovo središtu moguće usaditi, nekulturnim i nasilničkim gestom, kulturni obrazac iz nekog drugog sveta koji se do sada plodio na rubu grada, donet od kojekuda, onih teških godina. Donet zajedno sa ljudima koji su došli u prestonicu, ali je moguće da je ovde bio oduvek samo nije bilo prilike da se iskaže. To je opomena i simbolična poruka o stvaranju grada, o njegovoj sadašnjosti i mogućoj budućnosti, poruka o promeni građanskog mišljenja i ponašanja što se dokazuje prihvatanjem učinjenog nedela i neprimećivanjem arhitektonske i urbane neprimerenosti, ne samo od građana koji se izgleda navikavaju na subkulturni model prihvatajući ga kao legalni urbani okvir, nego i od gradskih dužnosnika koji deklarišu borbu protiv divlje gradnje širom Beograda. Usred Beograda to izgleda rade sa oklevanjem, pa će delanje protiv evidentne i opasne destrukcije prestonice, za koje su zaduženi, malo pričekati i biti tema tek kad se izvojuje pobeda nad divljom gradnjom po periferiji.