Beograđanin je hodao ulicama i uprkos najavi ekologa da je takva aktivnost opasna, ipak preživeo udisanje zagađenog vazduha u Beogradu. Zatrovanog izduvnim, otrovnim gasovima iz automobila, šlepera u centru, atraktivnih dvotočkaša, kućnih i drugih dimnjaka, industriskih pogona, kafanskih roštilja i uopšte svih vrsta ložišta gde se upotrebljavaju naftini derivati ili gas ili ugalj koji sagorevajući obezbeđuju da se neka od civilizaciskih funkcija desi. Zaista je to opasno i neprilično na početku dvadeset prvog veka ali sistem za opstajanje je tako stvoren još ranije, samo se malo oteo kontroli i počeo da remeti savremenu civilizacisku idilu. Posle je na televiziji Beograđanin video da je zaštita od tog zla promovisana kao najvažniji zadatak, briga o zdravoj životnoj sredini gde je vazduh koji građani udišu, ko može i izdiše, na prvom mestu. Nastavite sa čitanjem