Jedna Vest je kao ptica uletela nenadano među građane, utekla ili puštena namerno iz kaveza jer tamo nisu mogli da je zadrže i sada kruži, leprša ljutito krilima oko Bulevara kralja Aleksandra noseći poruku o skoroj seči Platana koji već mnogo decenija stoluju sa obe strane duž Carigradskog druma gde nekada beše i Rimski put. Vest je uzburkala i zaprepastila javnost, protesti su glasni i puni gneva sa porukom da tu nameru treba osujetiti i odmah odustati od ta posla. Bolje nije bilo ni kada je objašnjeno da će se na mesto platana posaditi drugo, alternativno drveće, lepše i starije kako je već na rečima navežbano u nekim drugim prilikama i drugim povodom. Očito je da je ptica banula iznenada i zatekla Beograđane nepripremljene i neobaveštene pa su im i reakcije na Vest bile burne, neki put neodmerene i preterano ali razumljivo i emotivne.
Radikalno rešenje (sve se poseče šta tamo ima na mah, a onda se sve novo, nešto podobno, zasadi) je izabrano jer su eksperti sa Šumarsog fakulteta još pre neku godinu istražujući po krošnjama, stablima a i korenju uočili da je najveći broj Platana u veoma lošem stanju, istruleli iznutra a može se trulež videti i spolja na pažljivo izabranoj fotografiji dat štampi kao dokaz, jedva se drže i neophodno je zameniti ih da ne bi padali prolaznicima na glave i po nečijoj imovini. Korenje Platana se raširilo bez da je pitalo i sasvim nekontrolisano na sve strane i ugrožava razne podzemne instalacije a i prilikom radova na rekonstrukcije Bulevara moguće je da korenje bude oštećeno tokom radova. Nema razloga da se ne veruje ljudima od struke koji zelenim bićima život posvetiše, treba delovati i napraviti novi drvored ali istovremeno se ne sme zaboraviti da se tako stvara i sasvim drugačija slika najdužeg i najstarijeg Beogradskog bulevara.
Dvostruki drvored Platana duž Bulevara je tu odvajkada i sa nijm je stvoren lik prostora sasvim Beogradski, poseban i autentičan, urbana matrica i arhitektonika Bulevara se zasniva na drvoredu i bez njega sve će biti drugačije, teško za prepoznavanje, kao da su Beograđanima doneli neki drugi grad. Moguće je da bude drugačije, grad se menja po prirodi svog bića i to je neizbežno, ustvari grad na promenama opstaje, to će čak i gačci iz krošnji Platana sa svim svojim nestašlucima, neodvojivi deo ambijenta, razumeti. Promena je dakle potrebna ali je pitanje ritma, na brzinu i odjednom svakako se može osporiti. Radovi na rekonstrukciji jesu obimni i bitno će unaprediti funkcionalni potencijal Bulevara ali zaista ne smeju ugroziti Platane, ako treba neka se izvode ručnim radom, kao što to čine arheolozi. Polovina Platana, u svakom slučaju veliki broj, nije ugrožena u meri da se moraju baš sada ukloniti. Razumno bi bilo zameniti Platane koje je vreme pobedilo (kaže se da je to zbog nebrige još od ranije i zbog nestručnog obrezivanja), a one Platane koji su još uvek živahni i mogu opstati, ostaviti da provode sa Beograđanima svoju starost sve dok ih, kao i svako živo biće, svevišnji ne pozove na razgovor.
Rečeno je takođe da se moraju svi Platani odmah poseći (uvek je taj neprilični izraz a reč je o živom biću … ) jer će se selektivnom zamenom stvoriti neuredna slika duž Bulevara, malo Platani a pored njih neko novo podobno drveće. Sve to, kaže profesor za drvorede, mora biti kao pod konac, to je njegovo poimanje estetike. Grad takvu formu ne prihvata, strana mu je, čak i u vreme socrealizma u tada nastalim naseljima događala su se iskakanja iz osnovne masivne i jednolične, kao pod konac urbane forme koja je između ostalog poručivala da su svi jednaki, radnici i poštena inteligencija, mislilo se reći. Prirodna je sasvim prihvatljiva postupna, u skladu sa ritmom života, promena lika Bulevara, zašto uklanjati zdrav Platan koji može biti sa Beograđanima još koju deceniju i pomoći oku i duhu da se naviknu postepeno na novu estetiku Bulevara i ambijent u nastajanju i pomoći građanima da prihvate bez stresa novu prepoznatljivost Beograda tokom niza godina. Ovako kako je namereno, ravnajući se po Vesti, izgleda da su Beograđani i njihovi Platani kažnjeni za nekakvu učinjenu nepodopšinu a sankcija je da nekoliko, ili više godina gledaju opusteli, neprepoznatljivi Bulevar.
Da, ima još i pitanje … Platani u Bulevaru od Miloša Velikog do Vuka su preživeli rekonstrukciju i nove trotoare, tada se o eutanaziji nije govorilo … ?