Bijenale arhitekture u Veneciji. Onda se tamo dogodilo Klackalište umetničke grupe ŠKART. Pored drvenih klackalica neobičnih formi akcentovani su lonci, šerpe i drugo posuđe zasaksijano, pa unutra posađene biljke a sve mobilno na točkićima i može se kanapčićem vodati okolo po Đardinu. Inspiraciju tvorcima Klackališta podario je Vasko Popa stihom kojim je ustrvdio da bi sve za nju učinio a ona je odabrala, od svega, samo da može imati svoje drvo koje će je pratiti posvuda. Ispunjena joj je čežnja, izreka pesnika je ostvarena pa je samim tim umetnički napor pregalaca iz ŠKARTA i samo zbog toga, već ispunio svoju svrhu i dotakao nebo. Klackalice i zasaksijano posuđe na točkićima koje se može šetati diljem grada su izuzetno lepi arte facti, zanimljivi, druželjubivi, inventivni beskrajno i ne može drugačije, osim da budu obožavani. Ipak je poduhvat uz sve osmehe prisutnih, čitanja poruke i divljenja dosetljivosti umetnika, neobično simpatična zezalica koja sa arhitekturom, na prvi ali i na drugi pogled, nema naoko neke veze osim što je Klackalište izloženo na Venecijanskom Bijenalu posvećenom upravo arhitekturi. Nastavite sa čitanjem