Iznuđena arhitektura … na izmaku energije

01-vetr-01Izgleda da je na izmaku vreme kada se društveni, ekonomski i politički prestiž postizao a moć dokazivala gradnjom velelepnih zdanja od kojih dah zastaje a oči toliku lepotu ne mogu da podnesu. Za cenu i utrošak energije pomoću koje bi u zdanju svi aparati radili se nije pitalo, jer je bilo neophodno opstati na dovoljnoj i poželjnoj visini neke od hijerarhiskih lestvica. Arhitektura je sa izvršiocem radova, arhitektom, pratila potrebu platioca gradnje i zajedno, ujedinjenim snagama su gradili i ostvarivali svako svoj interes; arhitekta je sledio svoju viziju i iscrpljivao talenat a platilac se ubeležavao u gradsku istoriju, urbani milje i ktitorsku ligu dostižući svoj cilj (viziju) o pokazivanju moći nad drugima i opstajanju do kraja ovog sveta. Tako je arhitektura nastajala i trajala bivajući, pored one trivijalne priče o krovu nad glavom, sredstvo za iskazivanje poruka. Praocu je koristila da se skloni od nepogode i zveri, kasnije onima što su zauzeli teren da ga brane od napasnika gradeći tvrđave, onda su imali potrebu da negde trguju, potom su izmislili doktrine, verske uglavnom, da zaplaše i zbune narod propovedajući u hramovima pa u katedralama, najzad, od skora da se imaoci kapitala pokažu i tržišno pozicioniraju gradeći neobičnu i ekstravagantnu formu zgrade. Takmičenje je trajalo vekovima, razni razlozi su po etapama, iz ere u eru, uticali na arhitektoniku zgrade zavisno od kulturnog obrasca i potreba iznuđujući arhitekturu koja je mogla da zadovolji vladajuća pravila i pre svega lukrativne interese, ređe one iz sfere umetničkog stvaralaštva, mada se i to događalo.

Onda je, neminovno, došlo doba pomanjkanja prirodno nastalih tečnih, čvrstih i gasovotih energenata što je najavljivano od razumnih ljudi još pre neku deceniju, ali je slušano sa pola uva. Presušivanje izvora na kojima je savremena civilizacija izgradila svoje okruženje za izvođenje životnog performansa je najzad prihvaćeno kao nezaobilazna činjenica i razmaženi, često bahati trošioci energije su prinuđeni da nevoljno prihvate situaciju koju su sami stvorili. Započela je nova era, u iznudi naravno.

Zadato je, pa i arhitektima, da se razmišlja na drugačiji način, da se osvajaju nova znanja i nadasve primenjuju, ali nije rečeno da se zastane, pogleda unazad i obrati pažnja na iskustva Praoca o opstajanju što bi bilo veoma probitačno jer je on otpočeo bez pogodnosti koje je kasnije pronađena nafta omogućavala. Cilj bavljenja zadatom temom je da se iznađe mogućnost izgradnje održivog zdanja koje je najmanje mogućno zavisno od energije čiji je izvor stvorila priroda prerađujući dinosauruse. Na pomolu je era Arhitekture sa naglaskom na uštedi energije, nova mantra je nastala i neprekidno opominje sa pretnjom da će, ako se po njoj ne postupa, preživljavanje biti otežano ili još gore, nemoguće. Nesumnjivo nastaje nova generacija zdanja, urbane matrice takođe menjaju svoju logiku i način funkcionisanja, mada je još uvek sve u fazi ispitivanja, isprobavanja, merenja, računanja, ali već biva regulisano obavezujućim propisima i pravilima što znači da je odluka doneta. I to je dobra vest.

02-vetr-02Zadato je takođe da se istražuju alternativni izvori energije, sunčevi zraci, bio goriva, vodeni tokovi, energija iz talasa mora, vetrovi, reciklirani otpad, ali to sve nije dovoljno, može veoma da pomogne, ublaži preteću nestašicu ali nikako da nadomeste nedostajuća prirodna goriva i zadovolje veoma narasle potrebe za pogonom. Paralelno sa tim, nuklearna energina se sve manje i uzdržano troši za bombe, prebacuje se u proizvodnju energije putem „nuklearki” i tu je izražena nedoumica ljudi širom planete i iskazana su veoma oprečna mišljenja jer neophodnost izgradnje nuklearki biva u sukobu sa uverenjem da su one nezdrave i opsane ali, sa druge strane, očito je da bez njih u nekoj sagledivoj budućnosti neće ići bez obzira na naftne i gasne bare ispod severnog pola oko kojih je nastala otimačina mada je i tu predvidivo ograničen kapacitet. Opstanak ove civilizacije, potrošačkog modela ili bolje rečeno zadržavanje prava na profit i moć će ipak nametnuti izgradnju nuklearki, bez obzira na rizike. Naravno, oni koji poseduju moć i novac grade ih uveliko, uprkos neprekidnom gunđanju javnosti koja nema moć i novac a uplašena za svoje zdravlje, mada to u jednom trenutku, zbog nedovoljnog broja dinosaurusa u ono vreme i alavog trošenja njihovih zemnih ostataka u čemu je i ista ta javnost učestvovala, i neće biti toliko važno kad sistemu preti zastajanje na duže vreme. U skladu sa modernom mantrom o uštedi energije ona predhodna o zdravoj životnoj okolini je revidovana i diskretno skrajnuta, istovremeno propaganda prilježno radi na tome da nuklearke prikaže kao veoma ekološke i neprljajuće proizvođače pogona, nimalo štetne, naprotiv, jer ne ispuštaju gasove i dim i čađ i aromate sa negativnim predznakom. Osim kad postrojenja ekspolodiraju što je novi izazov i što unosi neophodnu dinamiku u način života jer bez neke doze neizvesnosti i bitisanja na ivici noža smanjuje se kreativnost ljudi i onda preti neki drugi zastanak u razvoju.

Kao što je odvajkada, arhitekti prilježno slede trend i prihvataju se projektovanja održivih zgrada, pokušavajući da minimiziraju utrošak energije, zelena arhitektura zauzima prostor za sada na fasadama uz logična, ali još uvek pesnička objašnjenja o spasu koja ona nudi. Industrija smišlja nove energetski pogodne materijale i opremu pa ih arhitekti ugrađuju. Uglavnom u oveštale i standardne forme jer nivo razumevanja, ne samo u arhitekata, energetskih zahteva još nije dostigao nivo kada bi se moglo očekivati da i arhitektonski iskaz i interpretacija urbanog miljea i zdanja u svim aspektima to isprati. Nesumnjivo je neophodno da arhitektonika zdanja i struktura urbane matrice budu usklađeni sa zahtevom da se, pre svega opstane i sistem funkcioniše a da se energija ne troši kao nekad ili moža ni malo, već da sama zgrada svojim funkcionisanjem obezbedi svoje potrebe. U toku je stvaranje promenjenog okruženja, iznuđena arhitektura kojoj se produkuje i nameće vizija a ne obratno, kako se obično misli kada se govori o stereotipnom redu stvari.

03-feniw8-03Tom prilikom će svakako nastati i nova likovnost i estetika zgrada, arhitektura će prve, nespretne korake na novom putu savladati pukim dizajnom ma kako on fantastičan bio i ostavljao utisak da je budućnost već dodirnuta. Autentična arhitektura za novu eru svakako nije zasnovana na zavodljivom dizajnu, kreiranjem sasvim neobičnih i iznenađujućih formi i pesničkom tumačenju energetskih izazova. Odgovor na upite o stvaranju nastajućeg sveta, i arhitekture naravno, izazvanog drugačijim izvorima energije nalazi se na nekom drugom mestu, u rukama vladalaca, ma ko oni bili. Tek kada oni ustanove pravila i procedure za održivo okruženje i scenario za budući performans na planeti arhitekti će biti u stanju da ponude autentičnan odgovor. Predpostavka je da će arhitektonski rečnik biti sasvim pojednostavljen, bez nepotrebnih prideva ili ekstravagantnih jezičkih bravura, komplikovanih rečenica koje se ni više puta ponovljenim čitanjem ne mogu do kraja razumeti. Moguće je da će po tom pravopisu građena zdanja biti jednostavnih, zatvorenih formi, slično piramidama ili brdu sa pećinom u kojoj je Praotac otpočeo stvaranje prve civilizacije, ne bi li se sadržaj u unutrašnjosti odbranio od uticaja spoljašnjeg sveta. Nekada od nepogode i opasnih zveri a sada od prirodnog okruženja koje u komunikaciji sa otvorenim zdanjem uzima previše energije. Uostalom, u bioskopu je davno viđena fantazija grada na Marsu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *