Način umišljanja vizije gradske matrice po kome ona (vizija) treba da bude celovita, da se putem nje (vizije) upravlja ukupnim gradskim prostorom globalno sagledanim, pre svega stručnim gledanjem kroz durbin statistike, postao je prekomernom upotrebom iznuđeni standard. Lokalno biće pojedinih gradskih krajeva je utopljeno u globalnu viziju, depersonalizovano, mada se kasnije detaljnije iscrtava i raščlanjuje ali sledeći predhodno ustanovljena globalna pravila. U slučaju Beograda radi se o teritoriji od osadeset hiljada hektara, od Pančeva do Surčina i od Zuca i Rušnja, pa sve do Ovče i Borče, ne ispuštajući iz vizure mantru o pravcu ka severu i zapadu, tamo ka Evropi. Prilježni na poslu, upravljajući se prema zadatim radnim obavezama urbanističari su globalnu viziju Beograda nacrtali, prikazali pomoću lepo i primamljivo obojenih fleka na mapi Generalnoh plana do 2021 godine u sitnoj razmeri gde se mesta ne prepoznaju baš najbolje, pa se sve može tumačiti i čitati uz dosta veliki stepen kreativne slobode posmatrača. Sve je to demokratski usvojeno, vizija je overena, učinjenja zvaničnom i dato joj je pravo, ali i obaveza da bude ostvarena. Nastavite sa čitanjem