Praotac je u ritualnom obilaženju planete ne bi li video šta su sledbenici učini sa onim što je on pre neki eon započeo, primetio da mu sposobnost u orijentaciji popušta. Čak i u gradovima, proširenim i uznapredovalim u međuvremenu koji ni svoje centre gde su začeti nisu štedeli i razvijali ih u skladu sa savremenim trendom investiranja po svaku cenu,. Gradovi koje je onomad, pre nepunih pola veka ritualno pohodio, otimali su se prepoznavanju, neke zgrade po kojima je hvatao korak ne bi li stigao gde je zamislio su nestale, nikle su nove njemu nepoznate a one, opstale, kojih se sećao utonule su među novotarije nadmeno ustrojene bez štovanja zatečenog. Ranije je mogao da se orijentiše i prepoznaje pojedine kvartove opažajući i pamteći upečaljive zgrade, ovog puta izgubljen a sklon preterivanju i uvećavanju problema sa kojima se susreće, morao je da pita prolaznike gde je on sada i kako da stigne na mesto gde je naumio, a oni su mu odgovarali gledajući ga sa ne malom zbunjenošću da ni oni baš ne znaju da opišu mesto i put ali su ga upućivali na imena stanica javnog prevoza ili po neku kafanu ili su mu ukazivali agresivne reklamne bilbrode navučene preko fasada. O kućama kao orijentirima nije bilo nekog pomena. Nastavite sa čitanjem