Novi most preko špica Ade Ciganlije je premostio Savu i dotakavši obe obale spojio dva Beograda, što jeste beskrajno lep i značajan događaj. To je prilika da se u medijima veoma glasno promoviše uspešan trenutak beogradskog koračanja u bolju budućnost za kojom se čezne. Naravno, nije izostala ni obavezna i naravno preterana prezentacija političara koji ovu mostovsku priliku koriste za svoju promidžbu, što je u skladu sa naviknutom, stereotipnom procedurom. Viđeni su tamo, na mostu i oko njega svi važni ljudi, od predsednika države, preko ministara, gradonačelnika i mnogih drugih čije su zasluge za izgradnju mosta nesumnjivo značajne. Može se čitati između medijskih, pisanih i izrečenih redova, da bez njihovog pregnuća od mosta ništa ne bi bilo. I tako u beskrajno, govori se o uspehu, obećavaju se još lepši i stariji, ne, ne stariji već moderniji mostovi u budućnosti, bila je čak i priča o požrtvovanom i vrednom kranisti, ali se izbegava ili se to čini sasvim stidljivo spominjanje imena autora projekta, verovatno ne namerno već u uzbuđenju što sa mostom, hvala bogu, sve ide kako treba. Tako se u uspešni i radosni trenutak ne pripuštaju i autori projekta ovog prelepog, arhitektonski i inžinjerski prestižnog arte facta. Može se steći utisak da je most projektovalo NN lice ili je tako, sa neba pao Beogradu u naručije. Naravno, nije tako i treba pamtiti i znati da se radi o slovenačkoj firmi „Ponting” i dva Slovenca, Arhitekti Peteru Gabrijeličiču i Konstruktoru Viktoru Markelju a koji su svojim projektom pobedili na međunarodnom javnom konkursu za idejno rešenje mosta 2005 godine. Za one druge još koje kako, to je pitanje njihovog vaspitanja pa neka sa sa tim nose kako su već navikli, ali propustio je to da kaže i akademik Nikola Hajdin, predsednik žirija koji je izglasao slovenački projekat kao najbolji i na osnovu koga se most na Adi sada gradi.