Mesečna arhiva: : June 2012

Sou Fujimoto

Branislav Redžić

Kao da je otišlo u zaborav, ali ima već godina dana kako je žiri u sastavu: Darko Radović, Roberto Simon, Josep Acebillo, Kurt Puchinger, Dragan Đilas, Vladinir Lojanica i Milica Grozdanić, izabrao i proglasio dve jednakovredne Prve nagrade i dobiše ih, naravno po jednu, Branislav Redžić i Sou Fudžimoto, na konkursu za urbani lik beogradskog priobalja podno Kalemegdana, tamo oko Kapetanije i Beton hale. Nagrađena su dva projekta sasvim različita u svim aspektima koje arhitektura poznaje, mada je posao žirija da odluči, da stisne petlju i kaže ko je bolje rešio stvar a neodlučnost i svoje dileme nema pravo da ostavlja raspisivaču konkursa. Onda su Skupština grada i Urbanistički zavod, nije se čulo zašto i po kojim kriterijumima, izabrali jedan od dva prvonagrađena projekta, onaj japanskog tvorca, da bude izgrađen. Takođe, nije se čulo zašto je onaj drugi jednakovredni projekat skrajnut iako je, možda, primerenije i manje agresivno prianjao uz Kalemegdansku padinu podno tvrđave, posebno ako bi se ona dijagonala umirila. Istini za volju bila je ideja da se ta dva projekta kombinuju što je ličilo na nemoguću misiju. Nastavite sa čitanjem →

Globalno otopljavanje na planeti koju nastanjujemo nadolazi, dakle, biće mnogo toplije, kao pre nekih milion godina. To neće ostati bez izvesnih posledica i podrazumeva se da je to prilika za različite scenarije i pretpostavke o tome šta će se desiti ako proces zagrevanja planete uznapreduje, pa se pusti led sa vrhova planina, ali se istope i Antartik i Artik, i gde će se onda sa tom silnom vodom. Kažu kompetentni da će se to svakako desiti, ustvari, već se pomalo događa, pa će uticati i na poljorpivredu i na životinje, nastaće neke druge biljke, ako ih uopšte bude, građani će morati da menjaju garderobu, zimski turizam će očito izumreti, a o gradovima uz mora i u dolinama da se i ne govori.

Dakle, jasno je šta će biti sa Venecijom, gondolijeri će pevati na pučini a ne po kanalima, ali u pitanju je Beograd i šta će biti kada se mnoge vode od istopljenog leda na polovima, severnom i južnom, sjate u Atlantik, pa u Sredozemno more, onda kroz Bosfor u Crno More i uz Dunav dođu do Ratnog ostrva, a sa druge strane topljenje snega i glečera sa Alpa dopune Dunav i Savu pa opet stignu na isto mesto. Gledajući reljef prestonice, ostaće iznad nadošle vode Beogradski greben od Kalemegdana do Vračara i još malo dalje: Topčider, nešto od Zvezdare, Savskog venca i još neka druga brda unaokolo. U Novi Beograd i Zemun će se vratiti Panonsko more na svoje mesto, kao što je i bilo, iz vode će viriti po neka visoka zgrada, crkveni toranj ili pretekli jarbol sa zastavom. Nastavite sa čitanjem →