Grad je kulisa … ili bina za urbani ginjol

poz-02-ovoPočelo je, ako se tok nastanka grada posmatra sasvim uprošćeno i pojednostavljeno što svakako nije dobar način, ali uz dobronamerno gledanje na tekstopisca može biti u ovoj prilici, uz korišćenje široko shvaćene slobode mišljenja u pokušaju da se pronikne u gradsko nastajanje i ono što sledi. Dakle, preskačući Praoca i njegovu pećinu kao izistinski prapočetak, započelo je od nepristupačne tvrđave na nekoj čuki za pridošlice narogušenoj i onda, vremenom, kroz razne forme iznuđene prilikama i potrebama sve do savremene za sve namernike otvorene metropole spremne da prihvati u svoje okrilje ljudske i kosmičke sile i njima otvori, često nekritički, svoja vrata. Forme grada i urbana matrica, izostavimo suštinu i stereotipno tumačenje grada u ovom trenutku jer mogu samo da zakomplikuju svrhu izabranog ugla viđenja za ovu priliku, su se menjale u hodu kroz vreme često neočekivano i neobično, treba se podsetiti Nerona ophrvanog i ponesenog vatrenom dejom i njegov pokušaj sa piromanskim načinom urbanizacije. Uobičajeno tumačenje, dovelo je uostalom do mnogih netačnih i sumnji podložnih teorija o gradu, da su nastanak i promene gradskog miljea posledica potreba, političkih uticaja i ideologija vladalaca, društvenog ustrojstva što bi se moglo podvesti pod raspodelu dobara, kulturnih obrazaca kao najsumnjiviji od svih činilaca jer proističe uglavnom iz krugova elite a ostali, građani na primer, su samo pratioci koji se povinuju i slede, modela privrednih i ekonomskih događanja gde opet neka od elita natura uslove iz čega sledi neodbranjivi uticaj lobija i njihovih interesa. Ipak, oduvek postoji demokratski impuls i signal da će do sreće doći i da će se u građenje grada i stvaranje građanima neophodnog okruženja i samerenog njihovim potrebama. To uporište pokazuju graditelji slamova u ulozi pregalaca na gradograditeljstvenom delanju zaista iskazujući neposredno svoje mišljenje o načinu stvaranja autentičnog ambijenta bez elite i njenih nametnutih uslova. Nekada su to činilli oko tvrđava a danas oko gradova.

Grad tako nastaje u dugim vremenskim otsecima, odvajkada se tako dešavalo, sve do metropole, iznenada se sve naglo promeni, dogodi se neočekivani novi politički uticaj sasvim drugačiji od predhodnog, informacione tehnologije promene način komuniciranja, dogodi se ekonomska kriza na primer ili dođu osvajači jači od zatečenih i u bilo kom slučaju od navedenih začne se govor o promenama koje su neophodne, jasno je, ne zbog grada i građana već njih, ma koji bili, i eto novih planova gde svakako pripadaju i oni iz urbanizma. Međutim, grad i njegova ranije izgrađena matrica su tradicionalno usporeno tkivo, ne prate na mig oka novu priču, nekiput je proveravaju decenijama, ne menjaju se na brzinu bez obzira na uloženu energiju novotvoritelja i novotvorenih reči, pa onda to novonadošlo, kad se već tu našlo i nema kud, koristi zatečenu i osvojenu matricu, od predhodnika izgrađenu osnovu, za svoj libreto.

Beograd je u proteklih sto i još malo godina bio u vlasti kneževine, zatim kraljevine, bio je okupirani grad, onda su ga osvojili komunisti koji su svoja načela sprovodili u početku rigidno a onda, kad su se ustoličili i pogrešno zaključili da tu ostaju do kraja sveta što ih je i načelo, počeli su da ista načela sprovode u olabavljenoj formi, posle je bilo vreme socijalizma gde je raspodela dobara bila prihvatljiva, i najzad u protekloj deceniji grad je osvojila demokratija ali, mada u kratkom periodu, u veoma različitim formama. Svako od došavših na vlast donosio je svoje misli i namere i gorljivo o tome pričao tvrdeći da će ako se to primeni nastati nešto slično raju za građane. Istina, to bi moglo dovesti u sumnju takav novogovor jer su neki od njih bili ateisti pa je i pojam raja mogao da se shvati sasvim relativizovano. Odnosno, doživljaj raja i pakla kada se radi o urbanoj sudbini grada, posebno u viđenju ateista često ne pokazuje neku bitniju razliku. Međutim, bez obzira na sve ideologije koje gradom prohujaše u tom proteklom veku matrica grada nije bitno izmenjena tu oko Kalemegdana ili šire gledano, o čemu postoje mnoga neslaganja čistunaca u tumačenju istorije grada, u krugu dvojke, odnosno u središtu grada gde je još ranije zasnovan i gde mu je utkana memorija od iskona. Sve posle toga, okolo izgrađeno u bilo kom vremenu i sa bilo kojim namerama samo okružuje suštinu i potvrđuje je.

Grad je neizmerno sličan čoveku, verovatno zato što je njegovom rukom stvoren, mada je uticaj obostran i nije daleko od primisli da je ovaj današnji gradograditelj ili korisnik gradske scenografije upravo izmileo ispod gradskog skuta jer je od njega, grada, stvoren. I tako, kao i ljudsko biće grad je podložan menjanju raspoloženja i ambijenta, promenama šminke i odeće naizgled menjajući identitet ne bi li, kao što i čovek radi, obmanuo sebe samog da se poboljšao i da je sve promenio, na bolje naravno. Kako god, ali telo, izgrađena urbana matrica je ista, možda neki put mršavija ili ugojenija. Uvek se telo prepoznaje ma kakve intervencije bile činjene od njegove, gradske volje, ili nekih nasilnika koji su u ime svoje napredne ideje probali neprikladno da menjaju telo, ali srećom do suštine nisu dosezali.

Opet površno i pojednostavljeno posmatrano a danas je tako što ovom tekstotvorcu dozvoljeno, ono što se stereotipno zove fizička struktura ili izgrađeni grad je samo deo gradskog bića jer grad su pre svega i nadasve događaji u njemu što jedino mogu proizvesti građani, oni što vladaju ili oni što ih slede, zapravo veoma retko zajedno. Grad je, opet slobodno tumačenje, kulisa uvek ista ili beskrajno slična prauzoru, sagrađena za neku davno odigranu predstavu. Unutra na sceni razni glumci, starosedeoci i došljaci čine i izvode svoje drame, tragedije ili vodvilje za koje građani a bez svog pristanka plaćaju preskupe ulaznice ne bi li prikazanje teatarsko gledali. Režiseri i scenaristi tumače upotrebu kulisa ali i kilise same na svoj način u skladu sa potrebama svoje poruke. Kulise ih previše ne interesuju, u njih će po svaku cenu udenuti svoj tekst, priličilo to predhodno izvedenoj scenografiji za neki drugi libreto ili ne, svejedno.
Moguće je da u isto vreme bude odigravano nekoliko različitih predstava ako postoji više pretendenata na pozorišnu produkciju, onda nastaje neopisana gužva gore na poziciji gde ginjol majstori drže svoje alatke za upravljanje onima dole, posebno ako nije iznijansirano preimućstvo nekih od učesnika, najčešće su u ponudi tragedije i vodvilji istovremeno u više verzija. Tako se u istom gradskom okruženju, kulisama, izgrađenom urbanom arte factu može videti istovremeno događanje više gradova, često sasvim različitih i nikako skladnih.. Bez toga mnoštva grad ne bi ni postojao i verovatno ne bi imao smisla.

Leave a Reply

Your email address will not be published.