(zabeleženo povodom nekih platana s jeseni 2010 godine … )
Beograđanin sedi ritualno kao svakog jutra uz kafu na uskoj terasi stana na petom spratu i uživa u panorami uske ulice, negde oko Bulevara Kralja Aleksandra na Zvezdari, gleda debelog, neobrijanog komšiju prekoputa koji na balkonu pokušava da popravi mašinu za sudove. Onda je na ogradu terase sleteo osedeli Gačak(1), protresao perjem i procedio nešto kao «e, jebi ga … «. Sedeli su tako neko vreme, obojica nepomični, u tišini remećenoj povremeno bukom od radova na mašini sa druge strane ulice, svako od njih utonuo u sopstvene misli, osećali su prisustvo onog drugog, neka pozitivna vibracija je strujala na terasi. Potrajalo je neko vreme dok se obostrano nije pojavila želja za komunikacijom, Beograđanin je poluglasno, da ne ispadne nametljiv, pitao Gačka kako je i čemu ona dešperatna izreka pri sletanju na ogradu, onda je počela Gačkova tirada, kao da je popustila brana na Drini a jezero krenulo u oticanje …
… Gačak je započeo požalivši se na otuđenost koja je zavladala gradom pa je građanima postao važniji čist krov automobila od ravnopravnosti i suživota sa sugrađanima iz krošnji uličnih drvoreda, nastavio je slomljenim glasom o borbi sa nemaštinom jer građani više ne bacaju kvalitetne ostatke hrane kao nekada za vreme druga Tita već sve nekako paze, ako već bace to nije upotrebljivo, posebno za prefinjene ptice kao što su Gačci … onda je došla na red priča o borbi za prostor sa svrakama, vranama – uzgred mnogi, čak i uvaženi ornitolozi tvrde da su gačci neka vrsta deformisane ili mutirane vrane što Gačka u dušu pogađa, uvredljivo je to do bola, zna se da su vrane otimači, huligani i navijači, necivilizovani gradski gusari kao uostalom i golubovi koji se kurče kojekuda i tvrde neopravdano da su deo i obeležije urbane matrice a ustvari su po mentalitetu slični pacovima, spomenuo je i zajebante vrapce koji prave graju jer su ih nekompetentni advertajzeri proglasili gradskim simbolom a ne primećuje se da se broj njihove populacije neopozivo smanjuje i preti im nestanak, uostalom, u odnosu na sav taj plebs Gačci jedini imaju beli kljun … sa svim tim se Gačci nekako nose ostavljeni sami sebi i svom umeću preživljavanja i opstanka, dok se drugima pomaže na sve strane … potom je pričao o posečenim platanima a to je sa njihove, Gačke, tačke gledanja gnusan čin, nasiljem im je oduzeto ognjište, sada su raseljeni, izbeglice u rođenom gradu prepušteni čudima gradske vreve, obespravljeni i skrajnuti, a nije lepo što se o drugim izbeglicama svi brinu, i one organizacije međunarodne i lokalne a Gačci su starosedeoci, Beograđani odvajkada a sada su im gnezda gde su generacije mladunaca odgojili porušena, razorena a ništa im nije ponuđeno u zamenu, sami da se snađu kako znaju i umeju. Bar da im se status izbeglica prizna ali lukava vlast to izbegava jer bi tako i neke obaveze na sebe preuzela … usput im je poručeno da ima drugog drveća i drvoreda po gradu gde mogu da se smeste bez naknade ali oni su aristokratija među gradskim pticama, ne mogu iz principa i radi razloga očuvanja svog dostojanstva prihvatati bilo šta, jasen na primer ili ne daj bože neki kesten … Bulevarski ambijent je takođe uništen, kako sada da se prilagode, čemu da streme, nije to lako kad te iščaše iz miljea u kome si proveo toliko vremena i gde je nataloženo istorisko Gačko iskustvo i zabeleženo sve što beše … ostalo je istina nešto platana tamo od Vukovog spomenika pa naniže, ali to je nedovoljno, uostalom Gačci tamo nastanjeni nisu skloni da prihvate pridošlice od uzbrdo i tu su komflikti neminovni i za čuđenje je da gradska vlast koja je uzrokovala takvu situaciju za to nije zainteresovana … zaista nije u redu da se starosedeoci izlažu takvoj nepravdi i još gore stresu, o imovini koja im je uništena i da ne govori …more i Brisel će o tome da sazna … spomenuo je Gačak ne prekidajući svoj elegični monolog. Onda je u istom tonu, rezigniran do bola, spomenuo i savremenu arhitekturu koja se aktuelno gradi u Beogradu, sve je ravno, stakleno ili od nekih vaštačkih glatkih ploča, nigde sa se zakačiš i sletiš, klizavo je a ne kao nekada kad je bilo kitnjastih ispusta, skulptura, pa se opustiš na nekom oblom ženskom ramenu istina od betona, mada je primetio da već neko vreme na tim starim skulpturama postavljaju neke žice sa strujom da ptica ne može sleteti a to nije zbog Gačaka, već zbog vrana i golubova, majku im, a mi Gačci onda trpimo iako smo starosedeoci a nemamo čak ni biračko pravo … zaista je vreme ili da odemo recimo u Zagreb i tamo se protestno nastanimo i sve ispričamo ili da povedemo lokalni gerilski rat a onda će vlasnici automobila da vide svog boga …
Beograđanin, dirnut tom pričom pokušava da ga umiri, kaže mu da je ipak razvoj grada važan za njega i njegovo Gačko nasleđe, kao uostalom i za sve druge Beograđane, da će živeti u boljim ekološkijim uslovima i dok to govori Gačku krajičkom oka spazi i zlobno se nasmeši jer je komšija ispustio neki očito važan šraf preko ograde balkona dole na ulicu te mora da silazi a lift ne radi, dobro je to jer je taj isti komšija sinoć puštao neki turbo do daske i remetio zasluženi mir i počinak, onda je nastavio i rekao Gačku da gradska vlast nije zaboravila njegovu građansku Gačku sortu i da predviđa u budućnosti da ih opismeni kako bi iz štampe mogli da prate napore za unapređenje svega u Beogradu, pa i gačkog života.
… Gačak ne veruje, čezne za povratkom na iskonsko ognište, na svoju teritoriju platansku koja je srce Gačke civilizacije sa sve kulturnom zaostavštinom i nasleđem, tu su u grobovi predaka koji su odvajkada odozgo gledali prolaznike tamo dole i kitili ih po glavama svojim štrcanjem, ej, pisali su tu gradsku istoriju i bombardovanje sa drugim Beograđanima preživeli a sad u miru, sve ode u majčinu i da li ta država ima preča posla ili je uznemiravanje njih jedino što joj je preostalo … i pita se gnevno zašto u toj tenderskoj komisiji za kupovinu novih novcatih mladih platana nisu i njihovi predstavnici jer ko bolje od Gačaka poznaje platane, fine, male detalje o kojima treba voditi računa prilikom nabavke a to bi bilo u redi sa obzirom na minuli deceniski rad da se i njima samim činom poziva u komisiju omogući neki benefit, dnevnica makar … nije mu jasno, kako je moguće da simbol jednog gradskog kraja, Bulevar bre, promene bitno bez obznane i obaveštenja o nameri drvoseča, mada je posle razumeo da će tako lakše postaviti cevi u trotoaru, ali oni, Gačci, bi bili spremni da pomognu samo da su ih pitali a nisu, već su došli jedno jutro i onda su njihove dame, majke malih Gačaka decu svoju hitno evakuisale i nered je bio, neke mačke su se okoristile o paniku izazvanu zvukom motornih testera a Gačci pretrpeli populacioni gubitak mada, jebo te, svi okolo pričaju o zaštiti biljnog i životinjskog sveta i ekologiji a vidi šta im se desilo, eto i njegov stric je tom prilikom pojeden a samo što nije završio pisanje memoara, i to od mačke koju znaju odavno i koju su više puta zasipali odozgo … najzad ako to potraje i grad ostane nem i inertan na njihovu muku tražiće autonomiju pa da konačno donesu svoje zakone i Gačke norme, da počnu da žive na svoj način ali ipak i pre svega kao građani Beograda što su oduvek bili, sve dok OVI nisu pokazali svoje pravo lice … osećaj isključivanja iz gradske zajednice, dezinegracija umesto na sva usta obećavane integracije za sve koji to do sada nisu uspeli bilo da su izbeglice došle od koje kuda ili im se nije dalo iz drugih razloga, a umesto toga na njima, Gačcima, se trenira sasvim suprotan proces, dezitegrišu ih, pokazuju im u jedan na jedan da treba da odlepršaju i nađu bolje mesto a nagovešteno im je da na novim platanima, naravno inostranim i otmenim, neće biti mesta za njih jer nije dolično da se tolike pare daju a da na granama skupocenog drveća neki tamo Gačci bez pedigrea svijaju gnezdo i to za džabe …
Beograđanin je zaćutao jer zaista nije imalo tu šta više da se kaže, sve što bi rekao ličilo bi na pokušaj ispravljanja neispravljivog jer je razumeo pravedni gnev ali i duboku tugu i povređenost duše svog osedelog sugrađanina sa kojim upravo deli mesto na terasi petog sprata a i komšija sa balkona preko puta se vratio našavši svoj šraf i sada uspešno privršava radnje oko mašine za sudove, ipak je to možda bila mašina za veš, posle će verovatno da natoči pivo i ponovo potpali MP3, nagariti novi turbo folk. Onda se i Beograđanin pridružujre Gačku progunđavši kroz zube: «e, jebi ga … «.
(1) Gačac (Corvus frugilegus) je ptica iz porodice vrana (Corvidae). Naseljava područjeEvroazije. Crne je boje sa belim kljunom, oko čijeg korena se nalazi gola bela koža. Voli da se gnezdi u kolonijama na gradskom drveću (uparkovima i bulevarima). U nastavku teksta ovaj krilati Beograđanin biće nazvan GAČAK radi lakših promena po padežima i pristupačnije čitljivosti …
1 komentar