Mesečna arhiva: : September 2012

Pre nekog vremena predsednik jedne beogradske opštine, podnoseći izveštaj o stanju i razgranatosti divlje gradnje na teritoriji za koju je zadužen izreče tvrdnju da je množini objekata izgrađenih u maniru divljine doprineo nedostatak urbanističkih planova te ljudi, šta će, zidaju gde nađu mesto ne bi li smestili svoje porodice i zaklonili ih od nepogoda. Glupavi iskaz smišljen na brzaka brani dužnosnika od sopstvene odgovornosti jer je očito da ga zadatak prevazilazi . To čini većina onih koji su zaduženi da grad prave i o njemu se staraju, njihovo nedelanje se prebacuje uglavnom na masu narodnu jer onda sebe operu a nikog konkretno ne opterete pa nastaje začarani krug iz koga izlaza nema, tipićno za sistem koji glumi svoje postojanje ali ipak ima jedan cilj, da još malo potraje, makar u divlje izgrađenom komšiluku. Naravno, nije sasvim tačno da je uzrok divlje gradnje nedostatak planova. Beograd ima Generalni plan do 2021. gde su jasno određene zone za individualnu izgradnju koje mogu da zadovolje potrebe i sledeći slovo zakona moguće je da građanin nameran da zida sebi kuću zatraži uslove, priloži projekat, plati gradu šta je dužan i dobije dozvolu za gradnju. Nastavite sa čitanjem →

Ovde je, a gde bi nego u nas, uvek bilo drugačije negoli u ostalim gradovima koji, ma kako se trudili, ne mogu da našu ovdašnjicu sustignu u originalnom i sasvim neobičnom načinu izgradnje urbaniteta bilo po liku, obimu ili načinu. Tako, uzmemo li samo Beograd u gledanje, vidi se da postoje respektabilno velika naselja izgrađena bez urbanističkih planova i dozvola, sve na osnovu lično zamišljenih sopstvenih planova i angažovanja sopstvenih resursa. Ova kreativna i maštovita građanska aktivnost u lokalnom žargonu se zove “divlja gradnja”, malo grubo ali dosta tačno i opisno. Naravno, tako samo u lokalnom kazivanju, jer tako nešto u Evropi nije viđeno pa se imenuje, nigde osim kod nas kao neki sasvim poseban čin koji nas odlikuje i distancira od uštogljene evropejske kulturne matrice. Vlasti i dužnosnici sa svoje strane, uvek gledajući svoj interes ne prepoznaju ponuđenu vrednost, kažu da je to “nelegalna gradnja” pritvorno i jeftinim trikom pokušavajući da ublaže taj direktan i neposredan način obeležavanja pojave svojstven narodu. A kako da priznaju da za njihove vlade ima nešto divlje. Inspiracija za ovakav način gradnje započela je kad je država zanemoćala, a gradnja je posebno bila u ekspanziji devedesetih uz buktanje rata koji nije postojao, tada su mnogi, koji su postojali došli u grad tražeći spas, zatim su naišle ničim zaslužene sankcije i nered u državi, pa tranzicija i sve je to dalo vetar u leđa ovakvom načinu gradnje.Desilo se u tom periodu preko 150.000 raznih nelegalnih objekata širom Beograda Nastavite sa čitanjem →

I reče On … ovo sve zaista više nema smisla, eto, kad sam onomad u besposlici i da prekratim dosadu naprvio ovu loptastu scenografiju sve je izgledalo ok. Ali ubrzo posle čupanja rebra onoj muškoj budali i stasavanja još jednog pola bez kojeg, verovao sam, nema opstanka, odmah je počela zajebancija, prvo ona kokoška Eva flertuje sa zmijom, pa glupi Adam grize poturenu jabuku, ništa ne misli šta će da bude posle jer samo mu je ona stvar bila na pameti te sam morao da ih isprašim iz Edena, posle kad su stvarno unišli u moj dekor tamo dole nastala je neprekidna teatarska predstava, od onda do danas, netalentovani režiseri bez ideje, tekstopisci do mojega, glumci skupljeni sa konca i konopca, ništa od Adama nisu naučili, kao i on samo na ono misle, u međuvremenu Noe izabere na Arku sve pogrešne živuljke, žirafe na primer, ali sam sam kriv, nisam se umešao na vreme, a gledalište uvek prazno, probao da ga napuni i Cezar i Rišelje i Apis, pa Tito, ovih dana nadošli neki sa demokratijom u onoj zemlji gde je super neka tekućina od šljive a prazno gledalište jer ako neko i naiđe posle pet minuta ide dalje, istina, ko će tu splačinu od teatra da gleda … Nastavite sa čitanjem →

Bila je pećina na južnoj padini brda obrasloj gustom šumom a ispod, prostrla se dolina sa neukroćenim pašnjacima gde su biljožderi koristili prednosti obilnog zeleniša a mesožderi kapitalizovali produkte bogatog botaničkog prirodnog okruženja čime je neophodna ravnoteža u lancu ishrane prilježno održavana. Onda slede već poznata događanja zabeležena u istoriji planete, pećinu je naselio Praotac sa plemenom, posle, kad mu je pećina postala tesna i kada je islikao sve zidove otisnuo se u okolni zatečeni pejsaž i počeo da seče drveće za svoju nastrešnicu a kad je zatrebalo i za gorivo jer je tik pre toga svom iskustvu dodao vatru. Sekao je drveće i da bi stvorio slobodan i vidljiv prostor oko nastrešnice, tako je lakše sagledavao prisustvo nekog alavog mesoždera. Dakle, tako je počelo. Padina je oćutala nasilje, očuvala je reljef ali, lišena dovoljnog broja zelenih krošnji i korenja delovala je, ama bivala je ogoljena, zelenu boju lišća nadvladalo je sivilo tla. Ipak, mogla se uočiti izgrađena nastešnica te je arhitektura tako, prvi put, postala deo tog napravljenog pejsaža.

Nastavite sa čitanjem →