Čubura(1) je iza Hrama Svetog Save na početku beogradskog grebena, gleda pravo ka Kalemegdanu a sa druge strane je Kalenić i Neimarska padina i stekla je status neupitnog kultnog mesta u centru Beograda mada je započela svoje beogradsko žitije kao jedna od periferija. Živeli su tamo građani razni i zanatlije, Beograđani kažu da je bilo i pesnika, slikara, boema, a bile su i kafanice gde se ogovaralo i recitovalo, onda prizemne kuće sa baštom i voćkom uz dvorišnu česmu. To je vremenom nekako iščilelo a da Beograđani iščeznuće nisu na vreme primetili što je inače, da nije tužno, rekli bi osobina Beograđana ali pošto je tužno kad nešto tako lepo odlazi reći će mana koja se ponavlja odvajkada. I dalje Čuburci, kad su shvatili da im se desila neka nova urbana sredina, uprkos onome šro vide svako jutro žive virtuelnu Čuburu iz svog sećanja koje nekiput poprima mitske mere kad ih naveedu da o tome govore. Ali samo kad govore. Nastavite sa čitanjem
Mesečna arhiva: : November 2012
srBski plan za prevazilaženje krize …
Ima bar još jedan ili još više Beograda
Kad se luta po mapi Beograda vidi se da postoje Beogradi na Ušću, oko reka i na Ratnom ostrvu, tamo prema Avali ili na Dorćolskoj padini, na grebenu od Kalemegdana do Vračara ali i onaj u Topčideru, gradovi svakodnevni u kojima Beograđani vode decu u školu, rade ko ima posla i u kome troše dato im vreme. Mnogi neprekidno istrajavaju da grade i uređuju svoj grad a ima i onih kojima ta aktivnost nije tako bitna te se sklanjaju od tog zaludnog posla po njihovom mnjenju. Ne treba zaboraviti ni one treće ili četvrte koji imaju neobjašnjivi poriv, nekiput sasvim strasan da urušavaju predhodno učinjeno ublažujući verovatno neku svoju frustraciju kojoj je kumovao možda, nenamerno i sam grad. Reklo bi se – realni Beograd! Nastavite sa čitanjem
Arhitekta između dva morska grebena
Arhitekta tegli na leđima svoju arhitekturu i zajedno sa njom odvajkada prolazi, stisnut, nekad lakše a pokatkad uz ogromne napore i neke gubitke, između ona dva grebena na moru gde obitavaju dva opaka bića o čijem postojanju se saznalo po uvidu u grčku mitologiju. Metafora o neminovnosti izbiranja jednog od ponuđenih zala, sa levog ili desnog grebena, otisnula se širom planete, postala globalna poruka i bez obzira gde se arhitektura stvarala arhitekta se upinjao da prođe ka pučini i tamo iznese svoju viziju što manje okrnjenu i zaplovi ka nekom boljem svetu, naivno verujući da takav svet postoji. Ipak da nije bilo te nade ni ovo što je do sadanjih dana od arhitekture stvoreno ne bi se dogodilo. Arhitekta, kad mu je posle cenjkanja i ispunjenja zadatih uslova bilo dozvoljeno da promine grebene, svojim pregnućem je bogatio kulturni model i doprinosio liku i formi okvira, da se ne kaže scenografiji u kojoj se istorija događala. Nastavite sa čitanjem
A bilo je lepo pod palmom na ostrvu sreće …
Javilo se neki dan, nacrtah ovaj stripić a nije bilo nekog suvislog objašnjenja zašto baš tako, možda ništa drugo do da se pokaže da i među pticama ima kojekavih, čisto ornitološka skaska, pura natura i čovek unutra, međutim moj drugar gleda slikice i kaže da sam opet crtao njih, – a koga, bre? pitam zbunjeno a on opet – pa njih, šta se praviš pametan … posle, mislim nešto i vidim, au čoveče, koji skot od ptice … stvarno je drugar u pravu …