Ovih dana tema je Hrast star šesto godina koji se grubom greškom neodgovornih projektanata autoputa a i onih okolo, raznih institucija za kojekakve zaštite prirode i slično, našao na trasi saobraćajnice i treba da bude iskorenjen pa se digla narodna graja i protesti su u toku. Hrast je star ali izgleda veoma živahan, zdravo se drži i neobično je važan za ovim činom države zgranute i pobunjene ljude koji okolo žive a Hrast im je svetilište. Mesto gde se beleži memorija i čuva tradicija jer su ispod tog Hrasta vekovima opstajali, pa je rušilački gest atak na njihov identitet, slobodu verovanja, istoriju i svet u kome žive.
Onda se, kad se sve uskomešalo zbog ove drvosekačke svinjarije, onaj Velja ilić ministar po ko zna koji put i to u različitim oblastima, sada je stigao do urbanizma, setio i predložio rešenje koje je maznuo od Solomona i rekao da će se to drvo presaditi, jbš šesto godina korenja u tlu a za tu vrstu drveća je poznato da kolika mu kruna toliki mu je koren pa onda ako je kruna u prečniku desetak metara onda je i korenje toliko i presađivanje je sasvim rizično i neizvesno što se ponovnog proklijavanja tiče. Ali ovde nikada sulude ideje nisu bile na odmet niti su popreko gledane, pa ako ne proklija reći će se jbga probali smo ali zli duh koji je uvek protiv nas umešao opet svoje prste, tek da nam crkne krava ili će bedu svaliti na one radenike sa alaktama za presađivanje …
Ali, nije to tako jednostavno, nije samo Velja i oni projektanti, gore je što su se našli njima pri ruci neki stručnjaci koji se razumeju u biljke stare šeststo godina i rekoše autoritativno da je presad moguć i savetovali da se ideja državnog dužnosnika može ostvariti umesto da ga delegiraju na drugu branšu pregleda i to onima što se bave povremenim zaostajanjem pameti i posledicama takovih stanja. Dakle, neki iz struke podržavaju presađivanje jer kažu da je tako korisno bez obzira na stvarnost i stvarnu struku ali je i to dovoljno dužnosnicima da preduzmu nepodobnu radnju i osakate jedno prirodno dobro i nanesu prirodi i narodu koji u njoj prebiva nenadoknadivu štetu. Da, jedan od argumenata je da to drvo nije proglašeno priridnim dobrom pa je to još jedan dobar razlog da se prema njemu država ponaša bahato. Manite se stvarnosti.
I nije to samo ovde gde se priča o Hrastu i gde se struka umešala na nečasan i neprofesionalan način gurajući etiku struke pod ponjavu jer do tepiha još očito nisu došli i zavlačeći se u dupe onom iz vlasti pomažući mu da se izvadi iz bule u koju se brzopleto, kao što uvek čini, uvalio. U Beogradu je pre neku godinu bila seča platana na Bulevaru kralja Aleksandra gde gradska vlast sa gradonačelnikom na čelu iseče stotinak platana starih preko sto godina i to opet na osnovu studije ili već neke slične govnarije napisane na papiru a što napisaše stručnjaci, eksperti i to kako se tada govorilo sa Šumarskog fakulteta, sve neka imena od respekta i rekoše da je sve to platansko drveće već propalo i dotrajalo od vremena i da je red da se iskoreni i zameni nekim mladim i naprednim stabljičicama a to sve u korist ideje i namare gradonačelnika i onih iz Gradskog zelenila koji celu stvar započeše i isekoše platane i napraviše putem tendera kupovinu nekih stabljičica koje su nazvali takođe platanima i eto ih sada tamo kao da Beograđanima pokazuju srednji prst. Usput bi uništen ambijent Bulevara K.A. nepovratno, odnosno hajde da se ne pretera, biće slično onom od pre ali tek za stotinak godina. Pa i nije dobro da se takve stvari rade na brzaka.
Posle malo videlo se da je ta ekspertiza jedna neopisana prevara jer samo desetak stabala platana od svih posečenih trebalo je da bude zamenjeno, ostlih osamdesetak su bili živahni i u najboljim odnosima sa Beograđanima i gačcima koji sada ostadoše beskućnici. Dakle, opet i ovde struka uradi naručeni elaborat, jbte, oni to zovu ekspertiza, sa naručenim rezultatom jer je tako odozgo rečeno a tada podrška struke ne sme da omane jer bi se doveo u nesklad sam sistem i doborsusedski odnosi vlasti i nauke.
Uvek prati ovu zbunjenu zemlju i njene vrednosoti od prirode nastale isti zli usud, uvek se nađe ljudstvo koje je spremno da iz pohlepe svake vrste ili lične promocije uloži svoj strukovni autoritet i ime i prezime, da podrži nepodopštinu za čiju procenu nije potrebno biti akademik, i polupismeni čova može da vidi koliko je sve to netačno i uvredljivo za pamet. Učešće u pravljenju štete i ponašanje ovih stručnjaka za Hrastove i Platane postalo je nepodnošljivo i nadasve opasno.
Za očekivati je da poslenici u struci budu na strani logike, stvarnih činjenica, odgovornosti prema društvenom dobru, poštenih namera, sistema vrednosti koje je struka odavno ustanovila prema čemu su obavezni, da budu
nazavisni, oslonjeni samo na svoje znanje i da poštuju etiku i moral profesije. Da bude još malo gore oni ovakvi kakvi su, podučavaju mlade naraštaje i daju im primer, nažalost, da se i tako može strukom baviti.
E pa neka ih sram bude!