Avala je rešenje …

Prošle nedelje izjutra osećao sam se veoma dešperatno i frustrirano jer mi se javilo da do sada nisam dovoljno doprineo, u urbanističko patriotskom smislu, razvoju Beograda. Onespokojen takvim teretom, učinim onda stereotipnu radnju preporučenu za takova lična jutarnja osećanja, skuvam kafu i pokaže se da je stereotip sasvim dobra solucija, počnem, posle prvog gutljaja da lebdim duhom iznad grada i sagledah ceo grad za koji nisam dovoljno, kao građanin, učinio i što je uslovilo već opisano moje stanje.

Dakle, lebdeći u jutarnjoj izmaglici posmatram reljef Beograda i opažam značjnu neravnopravnost predela oko Save. Na desnoj obali Save razna brda i doline i grebeni, šume, Beograd se tu, po grebenu ugnjezdio, od Pobednika do Hrama i svedoči o svemu što tu beše u nekoliko proteklih vekova. Dočim, na levoj obali  samo ravna poljana dosadna, monotona sve do Fruške gore ništa da se uzdigne ili bude naglašeno u reljefnom smislu. Kad ne bi bilo one zgrade što je nekada zvasmo CK  a sada je poslovnjak u tranziciji ili pokušaju a sve sledeći savremenu ideju da ovde bude kapitalizam, ne bih se posle preleta setio gde sam bio. Dobro, nije sve tako bezlično, u toj ravnini ima izgrađen jedan novi grad a nije sastavio ni jedan ceo vek, ipak u orijentaciji bi možda pomoglo i Ratno ostrvo, pa Ušće, te mogu da pobude neko bledo sećanje posle lebdenja, ali ubedljivog znaka za opažanje tog prostora nedovoljno. Posebno onaj deo pejsaža uz Savu, na obali koja je preko puta gde su železničke šine i stanica a gde dominira i urbanu sliku stvara jedno poludivlje naselje nastalo samo od sebe a da niko nije primetio.

Preko puta, na desnoj obali reke (Save) čuo sam da se planira izgradnja jednog solitera, najvišeg u gradu i regionu, nikada pre u  istoriji nije tako što bilo načinjeno a nije nikom ni na pamet palo sve do sada, Uz taj arte fackt pričaju ljudi zasigurno će biti  još mnogo visokih i drugačijih, svih formi zgrada koje će obeležiti grad i uvesti ga u novu eru urbanističku, beskompromisno i odlučno. To će se zvati Beograd na vodi a za sve ono što je do sada izgrađeno u proteklih nekoliko vekova i do sada se zvalo Beograd, naći će se već neko prikladno i odgovarajuće ime. Delatnici ove nove urbo i turbo urbanistike epopeje prepisane iz raznih predela pustinjskih sa namerom da ovde ozelene ili amerskih novowestern gradskih priča a ima toga i u kineskim promo albumima za pokazivanje ko ma veći su me nadahnuli, onako lebdećeg, da uključim kreativne senzore i da pokušam da odgovorim izazovu i svoju jutarnju depresiju i frustriranost nadvladam.

Zaista je izazov uravnotežiti urbanu sliku te dve obale, jedna preko puta druge a i vide se nekako u istom kadru, pa sa jedne strane zapušteno, tužno i ružno poludivlje naselje kao znak i trag onoga gde smo zaista, a sa druge buduća velelepna nadolazeća savremenost koja će pokazati gde ćemo biti bez obzira želeli to ili ne ali ako bude nekih reči drugačijih ima uvek delatnik te velelepnosti lex specialis na raspolaganju. .

Shvatio sam da oveštali metod nove izgradnje, još velelepnije, na levoj obali, umesto onog naselja nije dostatan da učini korak ka nekom uravnoteženju i stvaranju sklada dve obale a posebno bi mogao da naruši urbanu lepotu koja sa desne obale preti. Dakle, potrebnio je nešto sasvim novo, snažno i kreativno, nešto što će biti dostojno Beograda na vodi, ne da ga nadmaši ili da bude bolje, to je ustvari nemoguće. Jednostavno rečeno traži se nešto izvanredno, nikad viđeno  i svakako, pre svega, napredno.

Jutranja kafa i lebdenje ali i pejsaž na vidiku, tamo dole, kao i vizija o budućem urbanom gestu na desnoj obali svakako su me potakli, ozbiljno i duboko, ideja je došla umirujući moju uznemirenu građansku dušu omogućujući mi pokajanje za nedovoljni doprinos mome gradu. Ideja, spasonosna za mene i moju depresiju jasno oblikuje finalnu sliku Beograda u prostoru savskog amfiteatra i obale preko puta iskazana je preseljenjem Avale sa sve Neznanim junakom, da dobro ste čuli I pročitali, Avale, na levu obalu Save na msto onog naselja i tako se učini da sve bude uzbudljivo i upečatljivo, autentično beogradski. Stvoriće se jedinstvo urbane forme i sadržaja dve obale a Sava će konačno dobti svoje pravo lice i svrhu a ne kao do sada da protiče sasvim bez vezee između dve obale koje se nevoljno prepoznaju i nerado komuniciraju. Moguće su i drugačije eksplikacije budućih rezultata ovakve akcije, pa uostalom sve nadnaravne ideje uvek izazivaju i suprotna mišljenja, to je demokratski ali poučen onim kako rade delatnici na ostvarenju Beograda na vodi sklon sam da tu demokratiju zanemarim i nametnem svoju ideju kao neporecivu. Bar sve do sletanja i dovršetka one jutarnje kafe, samo da se nije dok je trajao kreativni proces ohladila. .

I