Opet o Hrastu na autoputu ka Preljini. Pre dve godine beše ideja da se Hrast poseče e da bi autoput mogao po projektu da se izvede i izgradi, onda se digla buka građanska oko toga, razumni su govorili da tako što nije u redu a oni iz vlasti uz podršku nekih iz struke šumarske i slične su imali drugačije mišljenje. Tada je jedan Ministar predlagao da se Hrast presadi i tako da se reši problem a onda se čutalo sve do sada. Ovih dana, opet aktuelno, Hrast opet ometa izgradnju autoputa jer od onda ništa nije urađeno da se neko razumno rešenje nađe pa je progovorila Ministarka nadležna i za hrastove i za autoputeve, nadležna i kompetentna, naravno.
Kaže Ministarka o tome svemu, o Hrastu i autoputu da je sada sve u redu, nađeno je rešenje sasvim odgovarajuće za sve dobronamerne ali i one druge koji uvek nešto imaju protiv a ovaj predlog će ih zauvek ućutkati pa sekire mogu da se naoštre. Dakle, ovaj od 600 godina starosti Hrast bi da poseku jer nismo bogata država da možemo drvo čuvati a pomerati autoput, pa će da se zasadi novi mladi (hrast) tu negde u blizini i kalemiće ga sa nekim delom onog posečenog, presadiće mu gene i identitet i sačuvaće mu istoriju i obnoviće mu memoriju. Kroz sledećih 600 godina koje svakako nadolaze ima da bude kao ovaj sada, isti, stariji i lepši I gledaće sa strane, bezbedno kako kolone vozila hrle autoputem na mestu gde mu praotac beše ka boljoj budućnosti.
Pisao sam u dva maha o Hrastu i toj nedoličnoj nameri, pa da podsetim sebe i radoznale šta rekoh o tome.
link HRAST 01
link HRAST 02