Kako nacrtati muziku i dati joj obim, lik, dimenziju, boju, kako je udenuti u urbanu dinamiku …
Note, instrumenti, gramofon, to je sve uslov da bude muzike ali nje same u crtežu nema. Ona je u ruci crtača ali se ne pojavljuje na papiru , ostaje u ruci , možda u duhu , umu , telu , samo ne dolazi i ne odaziva se čak i na veoma glasne pozive …
Nemoć se rešava apstrakcijom, tamo se beži, bilo čime nacrtanim gde naslov kaže da je to muzika. Ali to nije baš tako, nije izašla na videlo ona sama … ta muzika…
To znači da svako može nacrtati svoju muziku linijom i bojom ili prosto proglasiti prazan beo papir za svoje viđenje muzike. I to je istina, slično kao kada se sluša muzika a pred očima su razne slike koje tonovi i akordi pozivaju, to su forme, slike, komadi sećanja koji lebde u bojama kao oblaci …
Ipak je to sve u apstraktnoj sferi u posebnom kosmosu koji ima svako ko se muzikom napaja i tako muziku i treba crtatai
Antonio Gaudi je uspeo da nacrta i izgradi muziku u Barseloni … i uvek ima i biće na sreću onih koji iskažu muziku i pokažu je … ali to su posebni ljudi …