Na snazi je Arhitektonski jezik kojim se iskazuje vladajući sistem vrednosti u skladu sa stereotipnim pravilima koja treba da se poštuju i slede, čak se i sankcijama preti od strane nadređenih, ma koji bili, za one koji zanemare pravila i tako, na tom rečniku nastaju arhitektura i urbanizam. Taj jezik je etabliran u cilju održanja sistema vrednosti koji je nastao u okviru kulturnih modela kreiranih uglavnom od političkih sistema, nisu ti sistemi jednaki, naprotiv, ima ih vrlo različitih i smenjivali su se ovde dosta često ali je osnovna nit koja se proteže decenijama učinila da taj sistem vrednosti, osnov za stvaranje arhitekture i grada, bude zasnovan na lukrativnoj potrebi onih koji su vlast obnašali, osvajali ili gubili. Svoj taj i takav interes su proglasili državnim, društvenim, opštekorisnim i jezik je pratio takve namere. Jedno vreme bila je nada da se nešto menja i to za vreme posle drugog svetskog rata kada ovde bejahu komunisti, oni su promenili način vrednovanja, uneli su nove reči za nove pojmove društvenih normi pa se i jezik arhitektonski sa tim usklađivao. Nisu dugo izdržali, deceniju ili dve posle pobedničkog entuzijazma perioda vratili su se ustaljenom rečniku od pre i nastavili da ga koriste zaboravljajući i u arhivu stavljajući one nove reči koje su činile njihovu naprednost i prepoznatljivost. Nastavite sa čitanjem