Uobičajena mantra, opšte prihvaćena, obeležava ljude izgrađivačima i dograđivačima gradova, ali ima i drugačije kazivanje, da može biti i obratno pa su gradovi ljudograditelji i ovakvo nadgornjavanje teza traje odvajkada jer je veoma teško odrediti i saopštiti ko je ustvari u nastajanju i trajanju grada kvočka i ko na jajetu sedi. Nekada, kad je činjeno prvo urbanizovanje teritorije sve je bilo jednostavnije i pitanje o tome ko koga gradi nije imalo smisla, ljudi su gradili gradove odgovarajući neposredno na izazov usklađivanja svojih potreba sa okruženjem. Bio je to autentičan čin bez posrednika, graditelji su zaposedali pogodan teren, obično negde na raskrsnicama puteva ili uz vodu, nalazište rude, plodnog zemljišta, lovišta, da je ocedno, ali i da bude dovoljno prepreka ne bi li se napasnicima otežao prostup a obrana zajednice pojačala.
Unutar zajednice koja je izgradila naselje podele su bile funkcionale, znalo se ko lovi, ko sakuplja, ko pravi oruđe i oružije, ko stražari i naseobina je trajala dok je zadovoljavala potrebe a kad više nije, gradila se neka druga ili bi se ova menjala prilagođavala i bila opet nešto novo u skladu sa iskazanoim potrebom i htenjem onih koji tu bitišu. Ali bilo koja, ta praurbana matrica bila je i poligon za odrastanje zajednice, otkrivanje novih mogućnosti i neprekidnog menjanja kulturnog modela, učenje o preživljavanju. Zajednica je gradila naseobinu ali ni ona nije bila pasivna, obostrano su se podučavali i kolokvijalno rečeno, gradili jedan drugog.
Praotac je posle nastanjivanja u pećini i zatim napuštanja iste radi boljeg staništa savetovao svoje sledbenike koji su oko neke raskrsnice dva puta gradili pijacu ne bi li koristili putujuće terete i onda ih dalje prodavali onima što nisu uz raskrsnicu, govorio da poljanu treba koristiti štedljivo, da se na najmanjem prostoru smesti mnogo kupaca i prodavaca, da se ne arči energija i snaga na raskrčavanje i odnošenje suvišnog kamenja. Neko vreme se postupalo po njegovim nalozima i tako je bilo sve dok jedan od njih nije kupio i prodao više od drugih a drugi od njih se iskazao u teranju naišlih napasnika, pa su tražili i naravno dobili prednosti u odnosu na ostale. Ali promena je bila već zacrtana i budućnoat grada semoglanazreti …
Već tada je začeto raslojavanje, naizgled bezazleno i sasvim opravdano je bilo da oni koji više doprinose imaju veći udeo u bilo čemu. Vremenom, kada je to postala rutina, neosetno su nastali neki nadmoćniji od drugih jer su dobili posebna status u zajednici. To još uvek nije bitno uticalo na urbanu matricu i njenu formu, i dalje je princip obostranog izgrađivanja bdio nad zajednicom.
Kasnije, tokom povesti, kad su gradovi stasali, pustili duboko korenje na jednom mestu, stvari su se promenile, raslojavala se pradruštvena zajednica koja je nekada imala zajednički interes da opstane a onda su unutar nje same nastali različiti interesi ne uvek usklađeni međusobno a posebno ne sa članovima koji se nisu kvalifikovali u nadmoćne. Novi modeli kulturnih obrazaca su stvarani, ustvari, neprekidno su se menjali na istom tlu pa su gradovi dorađivani, usklađivani sa priteklim promenama održavajući ravnotežu između već izgrađenog i onog što treba dodati usled novih potreba. Naučena je nova mantra koja iskazuje da grad nije večna tvorevina za do kraja sveta već živo biće, kao i graditelji sami i ta mantra je oslobađajuće delovala, mirne savesti su mogli pristupiti promenama izgrađenog, dodavanju i preoblikovanju. Tada je započeo, usled stvaranja društvenih praklasa, novi vid gradograditeljstva, nadmoćni su gradili grad obezbeđujući prostor i uslove za svoje potrebe a oni koji nisu bili nadmoćni su se prilagođavali tako nastalom gradskom miljeu. Grad je njih gradio.
Trebalo je gradove održavati, nadmoćni su shvatili da im to ugrožava lični boljitak te su izmišljene takse, razni nameti na nenadmoćne a sve u okviru i za interes samog grada i njih samih kao korisnika urbane prednosti,aonda su se naravno na nametnutu taksu očitovali nadmoćni kao upravljači tim taksama i njihovom upotrebom … građaani su plaćali uvereni da jeto za njihovo dobro i zaa uređeni grada bez uvida šta se događa sa tim nemetom kad većstigne u ruke upravljača …
Dalje, vremenom, gradovi su porasli do mere kada je bilo potrebno, radi opstanka grada, ustanoviti i postaviti upravljače a članovima zajednice koji su postali građani, sasvim jasno opredeliti i podeliti prava i obaveze. Još kasnije u gradskom rečniku se pojavila sasvim nova reč, vlasništvo na zemlji, obeležene su parcele, začeo se geometarski zanat i raslojavanje započeto na osnovu povećanog učinka u lovu ili trgovini dobilo je novu formu, nadmoćni i oni imaoci zemljišta preuzeli su komandu, propisali pravila u planiranju, građenju, i svemu drugom nazvavši to civilizacijskim napretkom. Otuđenje je iznenada došlo u urbanu matricu i od tada je ona druga opcija gde grad gradi ljude postaje preovlađujuća, osim naravno elite koja je i dalje zadržala ulogu gradograditelja. Da ne bi ta podela bola oči, i da se nenadmoćni građani ne bi osećali istisnuti, potisnuti, lišeni prava i mogućnosti uticaja na sopstveno okruženje, a to svakako nije stimulativno i smanjuje radne efekte usled frustracije i sledstveno tome, nadmoćnima i onim imaocima zemljišta umanjuje profit, učinjen je iskorak. Realno učešće građana u poslovima oko svog grada zamenjeno je virtuelnim institutom nazvanim „učešće javnosti“ u donošenju odluka o gradskom životu što se pokazalo nedovoljno korisno, uticaj građana se nije povećao, osim kada građani uzmu stvar u svoje ruke, kad im dogori do ušiju i na silu spreče nadmoćne i one imaoce zemljišta da počine još neku nepodopšinu u gradskoj matrici a na svoju polzu.
Posle je nastao megapolis, ljudi su zvanično postali građani, nadmoćni su uvodili umnožena pravila u demokratskoj proceduri osnovanoj na „učešću građana“, i dalje su gradili grad a on je zauzvrat, iz zahvalnosti prema svojim tvoriteljima, gradio građane i podvrgavao ih svojim potrebama. Praotac je sa divljenjem gledao na takvo stanje stvari, malo je zavideo jer se toga nije setio kad je bio u moći.
Pravila su izmišljena i to je očetak novog grada
Izgrađeni megapolis sa centrom punim soliterima ne za dobro grada i građana već dabi se na još bolji način iskoristilo skupo zemljište u centru a to je opet izmišljena kategorija u interesu nadmoćnih i to sve naravno nije imalo mnogo veze sa građanima … rečeno je da je to radi boljeg iskorišćenja infrastrukture gradske … govorilo se da je to ekonomska stavr koja će svima da donese dobrobit ali i to je bila opet samo jedna od floskul , prevara, rečeno je sda građani imaju privilegiju dažive u takvom ambijentu i da to naravno košta i daa to ima smisla platiti …