Predsednik države je krenuo u akciju obnove nacije a da ne bi odumrla putem stimulacije građana, odnosno građanki, da krenu masovno na put rađanja i ponudio je pare za odluku hoće li biti ili ne biti novih beba. Generalno gledano i na prvi pogled akcija nije za odbacivanje ili neku, ovde uobičajenu, kritiku koja bi je osporila. Ipak, taj gest deluje kao premazivanje jeftinog hleba šlagom pa se onda to nudi kao torta. Taj hleb ispod šlaga je ovde problem a iskazuje se velikom nezaposlenošću, strahom od gubljenja posla kod onih koji ipak rade, primanjima koja jedva pokrivaju trošak za onaj hleb pa se o šlagu i ne misli, zdravstvena zaštita u kolapsu, država koja se izmiče kada treba da podrži i pomogne onima koji su u problemu i onda, posle svega toga dolazi osećaj nesigurnosti koji ovde preovlađuje. To se svakako ne može nadoknaditi parama iz ponude predsednikove.
Planiranje porodice i njeno uvećanje podrazumeva društveno i ekonomsko ali i političko okruženje koje ne opterećuje ljude i dozvoljava im da se umesto neprekidne brige o tome šta će sa njima biti sutra, mogu posvetiti sebi i porodici. Da onda mogu da planiraju bez pitanja koje lebdi u ovim uslovima svo vreme o tome šta im donosi sutrašnji dan i da li će isplanirano moći da opstane. Dakle, za pohvalu bi mogla biti ponuda udeljivanja nekih para za rađanje ali tek kada država uveri svoje podanike da je sistem stabilan i održiv na duže staze, da ljudi imaju posao i plate od kojih mogu da prežive ceo mesec i još da uzmu prihvatljiv a ne zelenaški kredit ne bi li se uselili u svoj stan i da je država tu, spremna da u svakom trenutku bude podrška kad zagusti. Ako sve ostane kako je sada, onaj šlag iz predsednikove ponude neće biti dovoljan mamac građanima i građankama da prionu na posao spasavanja nacije.