EDEN je mesto gde nebeski narod biva oduvek …

Svevišnji napravi za onih šest dana nebo i zemlju i sve drugo, odmah je podelio na gore za odabrane i dole za sve ostale, nebo i zemlju, pa to ostade tako do danas. Posebno se pozabavio rajskim vrtom, naravno za one gore i vrt dobi ime Eden gde napravi Adama a prahirurškim gestom stvori Evu te oni goli i lepi hodaše okolo srećni i bezgrešni dok ne naiđe zmija koja im dade zabranjenu jabuku, oni zagrizoše i upadoše u greh, izazva ta jabuka onu želju a oni ne odoleše, bi ih onda stid tog grešnog čina te obukoše neko lišće na sebe, Svevišnji to vide i shvati da su zgrešili te ih otera iz Edena u donji svet, na zemlju među one obične. Tako Adam i Eva dođoše u drugi svet ni izdaleka prijatan i ugodan kao Eden gde behu pre grešne radnje ali uprkos kazni božijoj ne zaboraviše ono lepo te nastaviše da to čine i ponavljaju i porodiše potomstvo a usput Adam načini na zemlji repliku rajskog vrta, tu se posle živelo i trajalo vekovima.
Tako, sve do pre koju godinu kada Svevišnjeg zadesiše reumatične tegobe te morade na terapiju, u banju i ostavi po raznim krajevima širom zemlje namesnike nadležne da brinu i paze na narod. Ovde, na brdovitom Balkanu u naprednoj replici rajskog vrta kao što već odgovara nebeskom narodu odredi jednog posebnog Nadležnog i odabrani je prilježno delao, prvo je izabrao neke poslušne i pokorne da budu prvi do njega i berićet po svojoj želji i odobrenju Nadležnog da ubiraju i za sebe čuvaju. Nadležni nije zanemario reč Svevišnjeg, pazio je na narod i njegovo ponašanje, da li dovoljno veruju u Svevišnjeg. Napredan kakav je, malo je to preokrenuo pa je bilo poželjnije da iskazuju vernost i verovaje u dela i nazore Nadležnog a ne sasvim u dlaku sa svetonazorom onog sa reumom. Novi red je bio uspostavljen, narod je poverovao i bio nadgledan i pritiskan čime je verovanje utvrđeno. Nadležni se žestio na narod kad bi se uočile grešne reči i postupci a samo je on odlučivao o tome šta je grešno, onih deset pravila Svevišnjeg su i dalje bila u igri ali preusmerena ka reči Nadležnog pre svega. Grdio je grešne i slao im teške i ljutite, uglavnom omalovažavajuće reči u cilju njihovog izvođenja na pravi put koji je sam zacrtao, unekoliko se to razlikovalo od onog puta koji pokaza onomad na početku onaj sa reumom ali Nadležni je smatrao da je njegov put probitačniji za njega i njegove poslušne i pokorne, za narod šta ostane. Sa Svevišnjim će se već dogovoriti i nagoditi kad terapija prođe i kad mu pokaže napredak koji je svojim načinom delanja učinio.
Ustvari, sve je mnogo jednostavnije, Svevišnji je ono od pre napravio pa malo zapustio, verujući da će se stvari odvijajti tako što će svi da slede njegove prvobitne misli i namere. Naravno to nije tako pod konac bilo, posebno mu je pažnja popustila u vreme one reume pa je Nadređeni, odgovoran a od Svevišnjeg izabran počeo da popravlja zapušteno i javilo mu se da stvara novo, dela koja će da vrate svetlost zanemarenim kazivanjima i onim koja će da unaprede svet. A dela koja on učinji ovde behu zaista značajna i bogougodna posebno u sferi urbanizma i drugih svetonazora oko (pre)uređenja replike rajskog vrta. Možda bi neko zakeralo nerazumno i sklono osporavanju svega što je činjeno za unapređenje planiranja urbane slike rajskog grada a usred replike rajskog vrta, moglo reći da sve to nije u skladu sa zavetom Svevišnjeg. Zaista samo bi takvi mogli da budu protivni dodatku na onih deset naloga Svevišnjeg a očituju se u činu fantomaša u Hercegovačkoj, nicanju nebodera i zatrpavanju obale Save i drugim nepodobštinama u Beogradu na vodi, umanjenju površine za vodoizvorište grada u Makišu a zarad izgradnje novine zvane Tesla, postavljanju spomenika koje kuda po gradu, fontane sa muzikom, nove trase metroa od nikud ka nigde, premeštanju mostova, onda ono sa tokovima javnog novca koji su sažeti u samo jedan sliv, obećanja i samo obećanja ali napredna, pa onda unapređenje učenja Svevišnjeg o tome da svako treba sam da pazi da ne greši a Nadređeni reče da će on sam u ime svih da misli i odlučuje jer svaka misao u nesaglasiju sa njegovom je sama po sebi više nego grešna, i najzad, opravdano isključivanje javnosti i struke iz planiranja grada sve u cilju da se spreči uticaj zvocala koji ne razumeju novi način hoda ka napretku.
Ima tih novotarija još ali digla se neka buka oko toga svega, posebno su neki od urbanističke struke a i drugi pridruženi im građani doprineli povećanju decibela, te Bog uz terapiju i sedeći u banjskom bazenu sa mineralnom vodom ču za te glasove te odluči da još jednom obnovi potop koji nekada bi od koristi i odredi globalno otopljavanje te uzrokova topljenje leda i podizanje nivoa mora i reka iliti savremeni potop. Ovdanji Nadređeni, odgovoran i brižan, predan svom zadatku reagovao je odmah, načini repliku Arke i utovari unutra sve svoje poslušne i pokorne i zaplovi gledajući u planinu na horizont kojoj teži a koja beži od njega iako Nadređeni i ostali veslaju prilježno i vredno ne bi li tamo doplovili kao onomad onaj Noe.
Narod pri ukrcavanju poslušnih i pokornih bi ostavljen, nije bilo dovoljno mesta za sve, te ostade u potopljenoj replici rajskog vrta, ostavljen pod vodom ali bez davljenja konačnog, davljenje je neprekidno, traje i postaje novi način opstanka i bitisanja. Ipak, Nadređeni je pri isplovljavanju u žurbi samo dobacio preko ramena da treba izdržati jer je već toliko toga herojski preživljeno i niko do sada osim ovog nebeskog naroda tako što nije mogao da istrpi pa treba opet istrajavati ispočetka. Još je rekao i treba mu verovati da će čim stigne na onu planinu učiniti sve što je u njegovoj moći da stvari dovede u red, za nadati se da će voda možda da se povuče, na obodu potopa biće onda predivna plaža i narod će uživati na peščanom žalu u beskraj, za svo vreme koje sledi. I čemu onda ta čežnja neprekidna za Edenom jer u njemu se sve ovde i sada dešava ili tek što nije. I trajaće dok Svevišnji ne reši pitanje one reume …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *