Divlja gradnja jeste grad …

Divlji graditelji nisu posebni ljubitelji zidanja ali su bili prinuđeni na takovo delovanje jer ih je država ostavila na cedilu. Počelo je davno, to građenje bez dozvola, bez komplikovane i opterećujuće a i skupog pribavljanja svakojake papirologije, uzurpacijom tla i preparcelisanjem njiva u dvorišta. Hrabra je to bila odluka graditelja da se u akciju krene, doći do parcele za gradnju svog doma, putem koji je država odredila nije bilo moguće jer je zaboravila da u gradske planove uvrsti zone gde bi se individualne kuće gradile po meri potrebitih kojih je zaista bilo veoma mnogo, pa onda procedure, trebale su i neke pare koje namereni graditelji nisu imali u dovoljnoj količini i onda su oni uzeli stvar u svoje ruke. Kupovali su njive na obodu grada i zidali, malo po malo, zid po zid, useljavali se u podrume a preseljavali se u prizemlje kad bi ga izgradili zavisno od para kojima su raspolagali. Bila je to borba za opstanak, državu to nije posebno ili bar dovoljno interesovalo, naprotiv, napravila je neke zakone i pravila koja su graditelje ometali i svrstavali ih u nepodobne i narušioce društvenog sistema, čak i kao učinitelje krivičnog dela. Infrastrukturu i ulice su sami pravili, takođe na divlje, a onda, kada su neki izbori nailazili država bi im izgradila malo kanalizacije ili dovela žice za struju, stavila malo asfalta, ali ih i dalje nije priznavala. Ta dvoličnost traje i dalje, čak su i doneti kvazi propisi koji navodno olakšavaju legalizovanje zgrada zidanih bez dozvola što nije u praksi pokazalo neki rezultat ali divlje građenje je i dalje rešenje za mnoge kojima je stanovanje potrebno. Dalje

Urbanistički zavod grada Beograda posle 70 godina … na vodi

Ovih dana ističe sedamdeset godina kako Urbanistički zavod grada Beograda postoji i traje, zove se to jubilarni trenutak kada se uobičajeno gleda na dosadašnji učinak i podseća, sebe i one okolo, na uspešne trenutke i učinjena dela. Urbanistički zavod je osnovan na inicijativu Nikole Dobrovića, posle su ga vodili respektabilni stručnjaci onog vremena, Miloš Somborski, Milutin Glavički, Aleksandar Đorđević, delali su tamo na stvaranju urbane slike Beograda arhitekte Brana Jovin, Stojan Maksimović i mnogi drugi značajni tvorci grada, smišljali su urbanu podlogu na kojoj je grad rastao i težio da bude metropola. Nacrtan je za sve te decenije Generalni plan iz 1972 godine, plan Novog Beograda, naselja Julinog brda, Konjarnik, Braće Jerković ili bolje rečeno svih naselja, auto puta sa Gazelom, pešačke zone u centru grada i sve što je izgrađeno u Beogradu proteklih sedamdeset godina. Vreme je teklo, u Urbanističkom zavodu su stvarani planovi koji su mogli da budu uz rame sa svetskim trendovima ako ne u pojedinim slučajevima i ispred njih. Dalje

Spomenik Stefana Nemanje priveden u vreme sadašnje …

Objavljeno je da je završen konkurs za spomenik Stefanu Nemanji i da je prvonagrađeni rad ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova uz saradnju sa srpskim arhitektom Petrom Arsićem. Spomenik je ispred zgrade železničke stanice na Savskom trgu, na dnu Nemanjine ulice i lepo je saznati da će spomenik srpskom vladaru, osnivaču srpske države biti deo urbanog ambijenta Beograda. Prvonagrađeni projekat spomenika je smišljen kao klasična, neki kažu i realistička, forma, došla iz nekog prošlog vremena, verovatno sa idejom da se i time naglasi da lik vladara i njegovo delanje u ono vreme traju odvajkada pa sve do danas i da se narod na to može osloniti i tu naći inspiraciju za preživljavanje u negostoljubivim planetarnim uslovima, upravo kao što je to bilo i onda kada je Stefan Nemanja vladao. Dalje

Beleška o Dvorani Doma Sindikata … i državi …

Menjanje istorije i mnogih činjenica koje tu istoriju potvrđuju ili osporavaju je već mnogo godina aktuelno ovde, u Srbiji i to prema potrebama onih koji dođu na poziciju vlasti bez obzira da li su vlast osvojili silom a to se zove putem revolucije ili su demokratski izabrani od naroda. Oduvek je ovde istorija prilagođavana vlastonoscima pa da se tema ne bi širila u beskorisno podsećanje na vreme i događanja od Nemanjića ka ovamo, da gledamo od Drugog svetskog rata do ovog današnjeg datuma.

Pa onda, za vreme dok je ovde vladao komunistički svetonazor bio je oštro postavljen zid prema svemu što se nije uklapalo u borbu za bolji život radničke klase i poštene inteligencije, takovo se delanje ondašnjeg režima obilo o glavu mnogim koji nisu u potpunosti usvajali njihov stav, imali su neke primedbe i mislili su da je moguće sa vlastima diskutovati. Onda su sklonjeni, privremeno ili za stalno o čemu je odlučivala vlast ali pored ideologije bio je i lukrativni poriv na snazi i svima njima je imovina uzeta, govorilo se da je nacionalizovana. Takođe, i istorija koja je trajala do njihove pobede u ratu i uspostavljanja svoje vlasti je menjana i prilagođavanja ideologiji koju su narodu nametali. Onda su građeni spomenici, imenovani gradovi ili preimenovani, ulice i trgovi takođe i sve je bilo podređeno označavanju nove ere koja je sasvim drugačija od prošle, mislili su pobednici da je pobeda zauvek. Dalje

Da grad ne bude scenografija …

Grad sve više liči na binu sa dekorom a građani na statiste. I onda: Šta je grad i čiji je grad? Sa pravom je Inicijativa za (ne)davimo Beograd postavila to pitanje svima u gradu, vlastonoscima i građanima i očekuje se odgovor koji bi bio od pomoći da se prvo razume o čemu se radi a onda i zaustavi ili bar zastane sa različitim formama gradogradnje i gradorušenja koji su što se tiče Brograda na putu da izmaknu kontroli. Ovde je mnogo toga što je u vezi sa akcijama oko razvoja grada izvrnuto naopačke i to po nekoliko puta stvarajući, posebno građanima nejasnu i maglovitu situaciju. Gradske vođe ne doprinose da se stvar razjasni, vlast (gradska) se ponaša kao isključivi vlasnik grada a građani, pomalo i svojim ponašanjem i izostankom delovanja osim nekih izuzetaka, oni su skrajnuti, izmešteni iz priče o planiranju grada a posle i same gradnje.

Grad čine ljudi, građani i građanke sa sve njihovim podmlatkom, grad stvara njihov način života u gradu, kako komuniciraju, gde kupuju, sa kim se druže, gde rade, Dalje