Đorđe Bobić

Razmišljam o tome kako je Miguel de Cervantes u ono vreme, negde početkon sedamnaestog veka,  bio vidovit, kako je putovao kroz vreme i kako je našao put do inspiracije ovom  savremenom Srbijom gde nema vetrenjača već vodenica ... i onda, još tada nastade Don Quijote de la Mancha ...  i borba sa vetrenjačama ... ovde je u punom jeku ...

Marioneta je odvajkada ... novotarije sa vremena na vreme su samo u držaocima končića ... do sledeće promene ... a posle dolazi uživanje i opuštenost jer uvek ima izgovor da je držaoc (konaca) tako hteo i zato je kriv ...

... I ZAPAD I ISTOK I NA SVE STRANE DOBRO JUTRO ...

... sve jedno koja zagrize, istočna ili zapadna ... plivanje i plutanje u mestu sledi ...

Javilo se neki dan, nacrtah ovaj stripić a nije bilo nekog suvislog objašnjenja zašto baš tako, možda ništa drugo do da se pokaže da i među pticama ima kojekavih, čisto ornitološka skaska, pura natura i čovek unutra, međutim moj drugar gleda slikice i kaže da sam opet crtao njih, - a koga, bre? pitam zbunjeno a on opet - pa njih, šta se praviš pametan ... posle, mislim nešto i vidim, au čoveče, koji skot od ptice ... stvarno je drugar u pravu ...

Narod se nađe ovde odjedanput obezglavljen a posledice strašne, niti da gleda, niti da diše a usta za reći, popiti i pojesti štogod odoše u bestraga, mišljenje do sada nije preterano upražnjavano pa oko toga bar nije bilo nekog zakeranja.

Nadvila se neka sumorna maglina nad ljudima i dođoše oni da spas potraže i dočeka ih Jedan od zaduženih za narod, prvi u rangu iz koga je iskrilo iskustvo stečeno preturanjem preko glave toliko toga, od radikalnih svetonazora, onda činjenja u levom mišljenju sa predznakom nacionalnog, pa doticanja demokratije u prolazu i najzad dosezanja do uzdržane evropejske provinijencije. Zaista, iako bez glave, narod je instinktom osetio gde treba da priđe i izlaz iz magle zatraži.

Dalje →

Bilo je u tom pejsažu mnogo zelenog bilja, raslo kao ludo i bez kontrole, listopadno, zimzeleno, platani i jelke, zatim voćke neke ali našlo se i đubreta domaćeg porekla koje aljkavi stanovnici zaturiše kojekuda i onda je uočeno od strane zaduženog dužnosnika da je to sve skupa mnogo nečisto, svašta tu imađaše i to nije bilo podnošljivo, škodi zdravlju naroda i jevropa nije zadovoljna pa mu odluka beše da se očisti srBiju i da bude čista i uzorno higijenska, onda počeše prvo prilježni ekolozi da metlaju i mlataraju alatom ali se pridružiše i ostali čistači iz drugih resora jer  su shvatili da je prilika da doprinesu očišćavanju otadžbine pa su pored otpada i tog pregolemog i nezdravo poraskog zelenila čistili i druge stvari, budžete na primer,  'ajde da se ne detaljiiše premnogo, napeše se i uspeše, očistiše sve i sada uzorna higijena vlada ...

Dalje →

Samo lagano i bez nervoze ... prvo noga, pa ruka ... opet ruka, noga ... sada udahni, ama kretenu ne zadržavaj vazduh, moraš posle i da izdahneš ... sada osmeh, veseo ... i ako lepo, pažljivo i prilježno slediš moja uputstva i ne pokušavaš na svoju ruku kao do sada, dovešću te ja do jevrope ... Posle ćeš dobiti keks ...