Đorđe Bobić

Poštovani posetioci, obaveštavam Vas da sam oformio stranice sa mojim projektima koje sam radio u prostoru Jugoslavije ali i Beograda poslednjih decenija dvadesetog veka. Ukoliko ste radoznali pogledajte na Moji projekti u zaglavlju sait-a. Stranice ću vremenom dopunjavati, podsećanja radi na vreme kada se u državi koje više nema, Beograd je ipak još uvek tu, neprekidno putem javnih stručnih anketa tražio put ka novom urbanizmu.   

Beograd na raskršću. To je već toliko puta izrečena mantra kojom se dokazuje (kome, ako ne samom sebi...) da svet koji putuje na sve strane prolazi kroz Beograd i tom prilikom nešto uzima ili ostavlja. Nema veće prednosti za grad koji je stekao privilegiju da nikne na takvom mestu. Preci što su ga osnovali ostavili su nam nasledstvo, mesto na raskršću neprocenjive vrednosti, očekujući da prema njemu budemo pažljivi i da ga mudro koristimo.

Dalje →

Beograd još uvek nema metro, a o tome se priča već trideset godina. Uvek se u tim pričama naglašavalo da će, ako se metro ne izgradi, Beograd biti u golemom problemu i verovatno je to tačno, ali eto, decenije prominuše, grad živi i razvija se, deca se rađaju, Bitef je sve boljeg zdravlja, pa i drum ka Evropi nije više tako maglovit, i sve to - bez metroa. Možda bi bilo mnogo lakše stići u Uniju sa metroom (mada je to ipak podzemna veza), ali ne treba zaboraviti događaje koji su se paralelno sa raspravom o prevoznom sredstvu odvijali, ono kad se Jugoslavija raspala, zatim devedesete, a sve to skupa nije bilo baš naklonjeno bušenju tunela ispod grada.

Dalje →

Arhitektura u Beogradu sledi ritam i moć grada i reaguje na događaje koji određuju naše živote, pa i sada. Beograd je nastajao u vremenima i u njemu su bili, dolazili i odlazili, ali i ostajali razni - od Rimljana, Turaka, Austrougara, onih iz okolnih prostora ali i onih iz netaknute prirode - i svako je u grad donosio deo svoje kulture i svog viđenja sveta i svog okruženja, pa je i arhitektura u Beogradu takva, raznolika i liči na muzejsku zbirku, na sajamsku postavku ili avangardni arhitektonski performans. Zato neki delovi grada izgledaju kao da su preneti iz Evrope a neki liče na stovarište kuća, a onaj ko treba da ih razmesti na pravo mesto - kasni na posao već koju deceniju!

Dalje →

Na grebenu beogradskih leđa stoje tri važna i prepoznatljiva mesta: Kalemegdan, gde je grad započet i koji je čuvar istorije i njegovog bića, zatim Terazijska terasa, gradska dnevna soba, i najzad Vraćarski plato kod Hrama, za koji je odlučeno da bude duhovno središte grada . Na Teraziskoj terasi odvijala su se važna gradska zbivanja, stvarale ideje, pisale pesme, kovale zavere, neke i ostvarivale. Beograd ima Terazisku terasu kao vidikovac ka Evropi sve do Pešte, tamo preko Save koja je nekada bila granica, pa su Beograđani gledali granicu odozgo, sa visine, i možda se tako i osećali - važno. Ali, ne svi; onima tek došavšima sa planine te visine je bilo sasvim dovoljno.

Dalje →