Đorđe Bobić

Grad će za nekoliko godina ili decenija izgledati onako kako ga Beograđani budu zamislili i koliko budu mogli da usklade svoje međusobne vizije, ali i da te vizije prilagode svojim i zajedničkim moćima ne samo kreativnim, ne samo radnom energijom i entuzijazmom, već i novcem kojim raspolažu. Čak i kada to pokušaju, kada govore o zamišljenoj slici grada u budućnosti, zaista postoje veoma različite vizije Beograđana: ako je javljanje vizije potaknuto konkretnom potrebom, onda je vrsta, tema i domet vizije veoma raznolik. Jer svi, naravno, imaju različite potrebe zavisno od ekonomskog stanja, osvojenog kulturnog nivoa i lestvice vrednosti, razumevanja života u gradu, njegovog smisla i ritma.

Dalje →

Beograd ima Generalni plan kojim se predviđa i određuje održivi urbanistički razvoj grada do 2021. godine. Sačinjen je i usvojen 2003., neposredno posle promena koje su se dogodile, i namera je bila da se u novim okolnostima obezbedi gradu dokument na osnovu kojeg će se izgrađivati. Tada, uz sav entuzijazam planera i političara i težnji ili čežnji da Beograd bude metropola, nije bilo moguće predvideti sve aspekte koji će uticati na budući razvoj; novac, pristanak investitora da dođu u „ovo» okruženje, opterećenje proteklim događajima, želja da se to brzo prevaziđe, a ne treba zaboraviti ni nekoliko godina prekida realnih komunikacija sa svetom pa je lokalna klaustrofobična armosfera postala način mišljenja. Zaista je bilo teško u tim okolnostima planirati budućnost.

Dalje →

Beograd, metropola sa evropskom pretenzijom, nosio je jedno vreme epitet, smišljen devedesetih, kiosk grada, što je realno oslikavalo situaciju u gradu. Tada je ta kreativna maloprivredna delatnost bujala, nicali su kiosci bilo gde, čak i tamo gde je to bilo nemoguće, što samo dokazuje da su Beograđani zaista sposobni i za stvaranje čuda, samo kad je motiv dovoljno inspirativan. Kiosci se nalaze svugde po gradu, u parkovima, na trotoarima, uz javne zgrade, na javnim površinama, u zoološkom vrtu, neizbežni su

Dalje →

Počelo je posle rata, onog drugog svetskog, kada je nova država namerila izgradnju svog grada primerenog svojoj misiji, grada za radničku klasu blizu fabrika, za borce koji su pobedili u revoluciji. Taj novi grad trebalo je da pokaže da je novoj državi tesno u starom Beogradu koji su gradili pobeđeni. Odabran je teren od Zemuna, uz obale Dunava i Save sve do surčinskog polja, močvarno tlo koje je sa nekoliko metara peska nanetog radom akcijaša prilagođeno za gradnju. Zatim su u kvadratnoj matrici napravljeni blokovi, svaki nazvan svojim brojem, pa ni do danas nemaju svoja imena. Vizija, strategija i urbani koncept bili su jasni, veoma je imponovala odluka da se ratom uništena zemlja odvaži na tako veliki poduhvat. Grad je izgrađen, živeo je svoj život i uspeo je da se prilagodi i savremenom ritmu pružajući dobru priliku za razvoj.

Dalje →