Đorđe Bobić

Beograd je preplavljen bilbordima od pre neku godinu kad je otkriveno da se preko ovih velikih slika mogu saopštiti poruke, političke, komercijalne ili već nekakve i kojima se građani obaveštavaju kako da bitno unaprede svoj život, bilo da glasaju za nekog sa spasonosnim političkim sloganom ili da kupe novi tip mobilnog telefona. Bilbordi svojom šturom porukom, pored toga što ne saopštavaju ništa važno i što nije ništa drugo osim agresivnog šuma koji je nametljiv, jeste i novi način komunikacije, veoma jednosmerne, jer sa tom porukom nema diskusije. Nemoguće je odgovoriti na nju, ta poruka je konačna. A ne može se ni napustiti prostor gde je ona, čak ni okretanje glave ne pomaže, jer već na sledećem ćošku sačekuje druga, ista banalna poruka i ne ostaje ništa drugo do prihvatanje, bilo da se glasa ili da se ode u prodavnisu ili na koncert. Bilord je agresivno sredstvo za pritisak i sasvim nedemokratsko.

Dalje →

Beograd ima neke građane koji ne vole sve svoje sugrađane, posebno ako su oni druge vere, ekonomskog statusa, boje tena ili imaju drugačije navike, mada ne znaju da objasne zašto tako osećaju. Valjda tako nadoknađuju nemoć da prepoznaju svoj sopstveni identitet, a možda je to i neki oblik samodokazivanja, jer ako su inferiorni u svom svakodnevnom okružju ili u svojoj etničkoj grupi, onda traže izlaz u nevoljenju drugih. Nema ih mnogo, ali su bučni i njihova frustracija srazmerna je veličini straha od susreta sa samim sobom.

Dalje →

Beograd je na međi istoka i zapada, ili na mestu susreta dveju civilizacija koje su stvarale kulturu Balkana. Tako je Beograd postao deo sveta. Sigurno je neprocenjiva prednost biti na međi i imati mogućnost odabiranja dobrog od svih, bez obzira na po koji izbiven zub. Uzbudljivo je biti na graničnim tačkama, ivicama dva različita sveta, tada je Beograd u središtu planete, ne pripada nikome, ali ima privilegiju da, ako hoće i može, prihvati nove reči, navike i zadovoljstva, ali i tugu i nevolju.

Dalje →

Veoma je moderno imati brend kao preporuku, ili postati brend, ili biti izložen brendu, jer to znači nekakav prosperitet na tržištu, bilo kakvom, to pretpostavlja uspešno pozicioniranje na svetskoj pijaci ili bar u neposrednom okruženju. Brend je poruka za svet, za okruženje, preko koje treba biti zapamćen i prepoznat. Došlo je dotle da neposedovanje brenda potvrđuje nepostojanje uopšte, i svi se, da bi vredeli možda i više nego što vrede, trude da ga po svaku cenu izmisle, da identifikuju svoj sopstveni brend; ovde se naravno radi o beogradskom.

Dalje →