Đorđe Bobić

Generalni plan je dokument o strategiji kojom se ustanovljena vizija gradskog razvoja za narednih dvadeset godina. Govori se o nameni zemljišta, posebno onog za javne namene i o važnim saobraćajnim koridorima koje treba štititi na duge staze. To je stereotipna kvalifikacija za Generalni plan, kliše koji je istinit, ali suvoparan jer tu nedostaje jasno određen način i volja da se tako u životu tokom dve buduće decenije to i dogodi. Ili ako i ima volje, u šta ne treba sumnjati, nedostaje mehanizam za realno predviđanje događaja koji slede i koji mogu bitno uticati na planirane namene, a posebno na ono što jeste gradski zadatak a to je javno zemljište. Sa vračarama i vidovnjacima još nije pokušano, mada i ta opcija nije za odbacivanje.

Dalje →

Beograd ima operu kao deo pozorišnog trojstva: drama, opera i balet, i sve je to u jednoj zgradi koju je pre sto godina izgradio vladalac sa vizijom. Opera se peva uz dramu i balet, pa je iz tog razloga pevanje stešnjeno i u opadanju, mada je lepo, verovatno se kreativna energija troši na borbu za mesto pod suncem i termine. Novi vidici, razvoj i osvajanje novih modela delovanja opere nisu tema jer nemaju gde da se iskažu, pa se došlo do uverenja da nova opera možda i nije potrebna. Posebno ako se meri i procenjuje po broju gledalaca prema trenutnoj statistici. Uostalom, kada se ide u operu, ulazi se u zgradu koja se zove Narodno pozorište pa se gubi identitet opere, ona dođe kao neko sporedno, podstanarsko mesto, a o baletu da i ne govorimo.

Dalje →

Moglo bi se reći da su to i kuće na staklenim nogama, ako se poslušaju komentari nekih Beograđana, a one ipak stoje jedna pored druge: staklena i neka stara, arhitektura iz dva vremena, i osnovno je pitanje ko se kome prilagođava ili treba to da čini? Mnogima se takve kuće ne dopadaju, posebno kad su pored neke stare, pa još zaštićene kao kulturno dobro, bez obzira što je i onda, u prošlosti, bila ista situacija. Pored neke iz doba klasicizma izgrađena je kasnije nekakva kvazi klasika, ali je ličila na to klasično gospodstvo, imao se utisak da je i ovde Beč i Pešta a nije se mnogo znalo šta je šta.

Dalje →

Beograd ima Pobednika
Pobednik će tamo na stubu biti verovatno još jako dugo, zauvek ne postoji mada u nas ni takva stvar nije nemoguća, ali ipak nije sve tako strašno. Njegova uloga će biti kreirana okolinom, iz susedstva ako dođe nevolja, onda možda on nekog opomene ili preplaši pa odustanu. Nevolja je sa avionima jer ga oni sagledavaju iz vazduha, u teme, a onda je on malecki i niko ga ne zarezuje i bacaju smeće po našim glavama iako on tamo uredno stoji sa svojom pticom i mačem.

Dalje →