Beogradski ulazi u grad

Beogradu se prilazi sa mnogo strana ali, ipak, najčešći prilazi su od Pančeva i Zrenjanina, pa sa Ibarske magistrale, zatim sa autoputa od Niša ili Zagreba, i najzad od Obrenovca. Postoji i ulaz na pristaništu ispod Kalemegdana za namernike koji plove. Prilaz gradu i ulaz, gradska kapija, treba da je reprezent onoga što sledi kada se kroz kapiju prođe, to je i poziv i dobrodošlica, pa je dobro ako je taj prostor lepo uređen i odgovara nameri grada da bude ljubazan i otvoren za sve putnike namernike kojima nudi svoju lepotu.

U Beogradu je i to drugačije, sasvim različito od ostalog sveta i posebno… Neuređeni beogradski ulazi u grad zapušteni su i nagomilani nekontrolisanom gradnjom koječega, bez ikakvog plana, i bez obaziranja na potrebu dostojnog prihvatanja dolazećih, ili ispraćaja odlazećih. Posebno je i to što prilazne puteve građani koriste za divlja smetlišta čime se zaokružuje ambijent, ali se iskazuje i stav građana o svom gradu i njihovom odnosu prema gostima. Posle tog utiska, večere i piće i lokalno gostoprimstvo neće biti sasvim dovoljno. Dalje

Beograd će imati sasvim novi most

Beograd ima nekoliko mostova preko dve reke i oni spajaju tri Beograda – Stari od Kalemegdana po grebenu do Vračara, Novi na levoj obali Save i desnoj obali Dunava i Treći koji je začet i tek treba da nastane tamo preko Dunava. Mostova naravno nije dovoljno, ali i ovako kako je, moguće je susretanje trI Beograda, mada je to na volju Beograđana. Mostovi spajaju beogradska prostranstva ali i nude Beograđanima da svako može imati svoju sopstvenu virtuelnu obalu i svoje mesto na planeti u mislima. Ima i drugačije, viđen je most u Kosovskoj Mitrovici koji razdvaja i gde svako ima svoju realnu obalu. Za sada u Beogradu takvog mosta nema jer omeđena obala, naša ili druga, jeste ograničenje uprkos mostu. Dalje

Beogradski konkursi i uopšte o njima …

Urbanistički i arhitektonski konkursi, stručna javna anketa, viđeni su u javnosti Beograda kao veoma poželjan način da se izaberu projekti za unapređenje grada, ili stvaranje urbane slike budućeg Beograda, ali i pojedinih zgrada koje će se jednom naći u gradskoj matrici. Uobičajeno je da se projekti za javne prostore i zgrade biraju putem konkursa, jer je tu upotrebljen novac građana i javna anketa o izgledu nekog prostora ili zgrade je obavezujuća. Privatni investitori sopstvenog prestiža radi takođe posežu za ovim načinom i to je praksa koja traje decenijama, mada u zadnje vreme jenjava, jer se investitori sa ustezanjem odlučuju za ovaj način, plašeći se uslovljavanja koja može da nametne autor prve nagrade u toku realizacije projekta. Dalje