Vizija Beograda i kako do nje … ?

Kako će Beograd izgledati posle dvadeset godina? Odgovor na to pitanje ima verovatno svaki Beograđanin u skladu sa svojim viđenjem grada, sopstvenim potrebama, urbanom kulturom i ta stvar je sasvim lična. Pa ako je tako, kako od milion i po pojedinačnih vizija grada, napraviti jedinstvenu ili približno sličnu i iz toga sačiniti dugoročan plan razvoja Beograda? Deluje kao nemoguća misija, što zapravo i jeste, ali se decenijama iznova pokušava, iz jednog plana u drugi, i mora se reći da imponuje taj planerski entuzijazam i energija.

Naravno, jedinstvena vizija – ako takva uopšte postoji – oko koje se svi slažu, teško je ostvariva. Opšta saglasnost nije moguća, preglasavanje da, jer opštu saglasnost je preterano tražiti od građana koji imaju prava da različito misle i o drugim pitanjima, političkim, na primer. Rezultat (posle nekih izbora ili rasprave o problemu) je kompromis, koji po demokratskom načelu postaje pravilo ponašanja do sledeće prilike. Kad je reč o politici to može da funkcioniše, ali u urbanizmu je mnogo teže, jer su neke vitalne odluke dugoročne i prevazilaze mandat jednog izbornog ciklusa. Grad se zasniva na kontinuitetu i pitanje je kako građani mogu da prate planiranje razvoja prostora u kojem žive, bilo da se radi o njihovom neposrednom okruženju ili o celom gradu, a da ne budu ometeni mogućom promenom političke slike. Uostalom, sami biraju boje za tu sliku … Dalje