U Beogradu je Slavija, da li je trg … ?

Beograđani zovu Slaviju trgom, zvanično je to Trg Dimitrija Tucovića, sa sve nepristupačnim zelenim krugom na sredini oko koga kruži gomila automobila. To je verovatno zato jer je prostor zaista veliki i iz njega su pripuštene daleke vizure ka Hramu, Terazijama ili železničkoj stanici pa je to prostranstvo uticalo na građane da imaju takvo mišljenje. U Beogradu nema ustvari nekog neizgrađenog prostora takve veličine, pa je pusta želja da se ima impozantan gradski trg navelo građane da i ovu saobraćajnu raskrsnicu nazovu tako kako je zovu. Čežnja za trgom je razumljiva ali u ovom slučaju ostaće neuslišena, trg je u gradu mesto komunikacije građana u direktnom kontaktu, bar je tako odvajkada još iz stare Atine bilo, a na Slaviji komunikacija je uspostavljena samo putem sirena među vozačima, što ostale građane, pešake isključuje.

U gradskoj matrici to je značajno velika neizgrađena površina i moglo bi se reći da postoje uslovi da tu bude trg, pod uslovom da se sedam ulica koje traže svoj izlaz na ovom mestu stave pod zemlju. To je malo verovatno. Tako je Slavija u Beogradu, antitrg koji se smestio i razlio po ivicama ili obodu raskrsnice i čini pešači prsten, istina isprekidan pešačkim prelazima preko ulica, oko saobraćajnog čvorišta. Umesto pristupa trgu i njegovom težištu građani obilaze okolo i mogu sa daljine da osmotre bistu u sredini i ako ih ne dekoncentriše saobraćajna graja da razmene poruke sa Dimitrijem. Dalje