Gradograditeljstvo … a arhitekti ?

Ko gradi grad – pitanje je koje se postavlja oduvek. Nekada su to radili svi koji su imali potrebu za gradnjom i manje više spontano, onda su se umešale vođe plemena a kasnije vladaoci, i gradili su razne forme naseobina, sela od blata i granja, kamene kuće i bogomolje, kasnije, kad su stekli zemlju i kmetove, gradili su tvrđave sa dvorcima, zatim katedrale, letnje i zimske rezidencije kojekuda, pa tako, tokom istorije, sve do Miteranove Opere ili nešto ranije do Titovog Novog Beograda. Sada to čine kompanije, preduzeća i pojedinci pre svega, (generalno ih zovu investitori), država i gradovi, naravno, ne zaostaju, ali zna se ko je glavni jer kad i država investira, sredstva dobavlja iz poreza koji plaćaju preduzetnici i investitori.

U virtuelnom istoriskom pregledu ko je šta gradio, kada i zašto, može se sačiniti poduži spisak vladaoca (za njih se pouzdano zna šta su radili) i investitora (oni zgradama daju svoja imena pa se tako prepoznaju), ali za mnoge zgrade, čak veoma značajne, ne zna se koji to behu arhitekti – autori. Za srpske manastire se zna vladar, ktitor, ali ko je nacrtao manastirski plan ili gradio bez plana u većini slučajeva je slatka tajna. Pa i danas se, valjda kontinuiteta radi, kad se u medijima govori o nekoj zgradi, retko pomene arhitekta, uobičajeno je da visoki gradski zvaničnik preseca onu crvenu vrpcu i otvara školu ili tako nešto, daruje zgradu narodu, a arhitekta se okolo muva, pa ako ga neko, onako skrajnutog, spazi …. Dalje

Krizni štab za put u Evropu …

Građani Ovče rumunske narodnosti i neki drugi sa njima koji nisu rumunske narodnosti a koji tu stanuju, osnovali su “Krizni štab za odbranu Ovče” da brane Ovču od Roma iz slama pod Gazelom koje grad Beograd želi da naseli u okolinu Ovče a na gradskom zemljištu. Pozivaju se na kršenje Ustava jer je navodno ugrožena rumunska nacionalna manjina, menja se nacionalni sastav stanovništva a Rumuni tu žive vekovima i da grad želi ovom akcijom da asimiliše Rumune. Nije rečeno ko je asimiltor i šta će oni biti posle asimilacije, možda im se konačno priža prilika da budu Beograđani. Kažu da nema uslova za integraciju Roma, nema kanalizacije i mesta u školi ili tako nešto. Takođe, traže da se gradu Beogradu oduzme pravo na upravljanje zemljištem na levoj obali Dunava mada je to gradska teritorija. Ima tu i neka nevladina organizacija koja se trpa u priču sa predlogom revizije i uspostavljanja monitoringa nad celom operacijom jer je sve do sada rađeno netransparentno a oni će sve to učiniti demokratskim i sprečiti tu „nekosultativnost”. Na kraju iz kriznog štaba obaveštavaju da oni nisu rasisti, daleko od toga, nemaju ništa protiv Roma, da su sa svojim lokalnim Romima u dobrim odnosima i da se međusoibno pomažu.

Ovo je prepričana vest iz novina a pre nekoliko meseci, tačnije u julu, pisao sam tekst sa pitanjem da li Beograd ima svoje rasiste i mislim da je korisno da iz tog teksta ponovim neke delove, podsećanja radi, a posebno u okviru priče o Evropskom Beogradu …. Dalje