Dokle je Beograd, ustvari … ?

Beograd je stasao u veliki grad i nadalje se neprekidno povećava, ponešto u visinu, ali najviše u širinu, zauzimajući teritoriju pretežno ka jugu, pa je sad već negde iza Lazarevca, a tu je i Mladenovac, Sopot, Grocka… Ka severu nekako rast nije naglašen, tamo je valjda još u podsvesti Austrougarska, pa to preko vode i nije neki pravac za graditi kuću, jer šta ako se carevina opet probudi i poveća poreze i traži da se na posao dođe na vreme. Ustvari, pitanje je sledeće: koliki je Beograd i šta je sve zaista gradsko na toj ogromnoj teritoriji gde se sada nalaze sve opštine, pa i one nabrojane koje to ranije nisu bile. Dok su bile prigradske postojala je neka logika; prefiksom „pri” naglašena je njihova naklonost prema Beogradu, naravno i Beograda prema njima, ali nisu bile gradske već svoje, samosvojne, sa svojim lepotama, budžetom, problemima i lokalnom samoupravom, jednom rečju – decentralizovane. Lokalna samouprava beše donedavno jasan termin: lokalno, ograničeno na teritoriju. Mislilo se pre svega na smanjeni obim teritorije koju jedna opština može da sagleda. Sada je odjednom lokalna samouprava porasla na teritoriju celog, i to uvećanog grada Beograda, sa svim gradskim i nekada imenovanim prigradskim opštinama. I postavlja se pitanje: pa šta je tu sada lokalno, sve to pre liči na globalno čime se dokazuje da grad sledi planetarni trend i uključuje se enrgično u proces globalizacije. Dalje