Narodni muzej u Beogradu … na listi čekanja

Izg 01 300x178U Beogradu na Trgu Republike u leđa konju i Knezu gleda Narodni muzej države Srbije. Ne zna se da li Knez vodi Muzej na daleki put, naravno neizvestan ili ga ostavlja tu gde je, odlazeći nekim svojim poslom. Muzej je setnog lica, sa podočnjacima, što je nesumnjiva posledica šestogodišnje usamljenosti i čežnje za većom brigom okruženja. Nije prvi put, u istoriji zdanja zapisane su nevolje, ali nikada se do sada nije proteklo toliko vremena da se rane zacele. Zdanje je, na mesto kafane „Dardaneli”, izgrađeno prvih godina dvadesetog veka, u njemu je bilo sedište Uprave fondova. Posle je Hipotekarna banka usvojivši zgradu dogradila još prostora i 1933 godine zgrada je dobila sadašnji volumen.

Rusevine 02 300x208Onda je 17 aprila 1944 godine bombardovana i urušena, ali su je nove vlasti 1946 godine delimično popravile, učinile je upotrebljivom i za neko vreme tu je useljena Investiciona banka. Najzad, 1952 godine država je svojom odlukom ustoličila Narodni muzej i zadužila ga za čuvanje i negovanje umetničkog kulturnog i jezičkog blaga Srbije. Država se bavila Narodnim muzejom i 1966 godine, kada je zdanju vraćena centralna kupola porušena u onom bombardovanju i to je bio prostor u kome se delatnost Narodnog muzeja događala sve do pre šest godina, u zgradi koja je odlukom države iz 1979 godine proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Dalje

Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu

Zgrada Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta je prisutna u Beogradu neprekidno više od jednog i po veka. Prelistavajući sve transformacije koje su se u proteklom vremenu događale ovom zdanju, može se čitati istorija urbane matrice Beograda sažeta u jedan trajni arte fact. Pretekla izgrađena zabeleška o Beogradu jedna je od retkih: dopisivana je mnogo puta tokom vremena, tekst je prepravljan i dopunjavan novim rečima, posebno je gramatika usavršavana i prilagođavana aktuelnom arhitektonskom jeziku.

Jdp 01 300x195Jdp 02 300x225 Prvo je bila jahačka škola – Dvorski manjež – zidana šezdesetih godina devetnaestog veka ali je zbog teatraskih potreba, odmah nakon Prvog svetskog rata kada je Beograd postajao Evropa, adaptirana, padok je postao scena i to je bilo prvo mesto za Narodno pozorište opet nazvano Manjež. Deset godina kasnije bio je, koliko se zna, požar, pa je arhitekta A. Krasnov 1928. godine zgradu prezidao koristeći neoklasični manir, prilagođen epohi. Da sve bude kao u pozorištu, stolovao je u njenom krilu jedno vreme i Parlament Kraljevine Jugoslavije. Zgrada je sačekala Drugi svetski rat, a odmah potom nova država je poželela da napravi sebi primereno pozorište, zadužila je Bojana Stupicu, pa je arhitekta M. Belobrk neoklasičnu fasadu kolege Krasnova prekrio omalterisanim zidom od opeke na kant, napravio trem sa fontanom i onaj mali izlog ka ulici, govoreći sasvim modernim arhitektonskim jezikom. Kad se zid od vremena razdrmao, Jovan Ćirilov je tražio da se to uredi pa su slikar Č. Vasić i arhitekta Đ. Bobić to uradili, popravili zid, obojili ga, deo zida na kant uklonili i otkrili deo fasade arhitekte Krasnova. Onda je opet izbio požar, devedesetih prošlog veka, i najzad, početkom dvadeset prvog veka arhitekte Z. Radojčić i D. Miljković su, dok jer Branko Cvejić uz blagonaklost Njenog Gospodstva Talije održavao teatar, izgradili novu staru zgradu, ogroman izlog ispod koga su dozvolili da se vidi u potpunosti obnovljena fasada po viziji arhitekte Krasnova. Krug je zatvoren i sada je vreme za nastavak početka. Dalje

Mostovi su za preko voda …

VenecijaZa preći reku ili drugu neku vodu uobičajeno je potreban most, mada može i čamcem ili u krajnjoj nuždi i plivanje nije na odmet. Još nije došlo vreme da Beograđani brinu o kvašenju prilikom prelaska sa obale na obalu Save i Dunava, ali tu je negde, za automobile možda već sutra. Zaista je sve postalo tesno i grad je podeljen, dva ili tri mosta nedostatna su da prihvate uzburkani gradski život i učestale komunikacije. Beograd, sa postojećim mostovima na dve reke, neodoljivo podesća na tri ostrva u okeanu na ivici Panonskog mora. Stari Beograd, Novi Beograd i budući Beograd, treći, na levoj obali Dunava, mada sa svakog od njih se vide ona dva druga, ali je pristupačnost ka njima, ili sa jednog na drugo otežana, te sve ostaje na vizurama ili upornosti Beograđana ako žele da budu svugde po arhipelagu. Dalje