Bioskop Balkan i okolina … u Beogradu

01_trg-rep-0111-ovoNa ivici Trga Republike, usred Beograda, između ulica Despota Stefana, Dečanske i Makedonske, zatekla se čudna skupina zgrada nastalih u raznim vremenima, i tih nekoliko zdanja čine neveliki gradski blok kao zgusnuto, nelepo ostrvo u gradskom moru. Neobični gradski arte fakt deluje kao da je majstor otišao nekim drugim poslom usred graditeljskog čina i nije se vratio, a neodgovorni čuvar gradilišta nastavio da dograđuje po svom ukusu i meri vrednosti. Ili je, a moguće je, na ovom mestu učinjen pokušaj pokazne vežbe za početnike o tome kako ne treba u centru prestonice delati i graditi grad. Zgrade u bloku svedoče o dobu, običajima i kulturnom obrascu, ali i o odgovarajućim urbanističkim i graditeljskim pravilima i ponašanju delatnika u vreme nastanka svake od njih ponaosob. Pre više od jednog veka počela je gradnja uz Dečansku ulicu pa je tu nastao niz zgrada, među kojima je i bioskop Balkan. Onda je pedesetih godina prošlog veka na ograničeno vreme nikao „Staklenac” okrenut ka Trgu, a devedesetih, u skladu sa tadašnjim običajima, usred bloka i jednom fasadom naslonjena na ulicu Despota Stefana, javila se nelegalna stambena zgrada i blok je zaokružen, izgrađen, mada je u urbanističkim planovima prikazana sasvim drugačija vizija, koja je, moglo bi se reći, bila približna i odgovarajuća urbanoj slici i prilici metropole. Dalje

Događaj na Andrićevom vencu u Beogradu

01-postojece-sa-ulice1Arhitektonskim projektom, osim toga što je neophodan izvođačima, prikazuje se vizija i iskazuje namera da se vizija ostvari. Tako je i na adresi Andrićev venac 10 u Beogradu načinjen projekat hotela po imenu Nobel koji upravo niče u kvartu između ulica Kneza Miloša, Kralja Milana i Andrićevog venca, preko puta Pionirskog parka i blizu Starog dvora, u sred gradske matrice. Kvart je nastao krajem devetnaestog veka, otada se razvijao, gradio i opet rušio, menjao se sve do danas. Na mestu gde se događa novo zdanje u uličnom broju 10, izgrađena je stambena zgrada 1924. godine po projektu Živka Nikolića koji je svoju viziju, u skladu sa tadanjim kulturnim obrascem, ovaplotio koristeći elemente tada upotrebljavanog „beogradskog stila”, ma šta to značilo, ali je dodao i prepoznatljive elemente ruske secesije, takođe prisutne u Beogradu, koju su doneli ruski arhitekti izbegavajući posledice revolucije negde pri kraju Prvog svetskog rata. Zgrada je rekonstruisana nakon Drugog svetskog rata, bila je pre toga namenjena stanovanju pa baletska škola ali i sedište Japanske ambasade, a danas doživljava još jednu promenu mada svetskog rata (Trećeg) nije bilo. Da li je to dokaz da arhitektura ne prihvata uvek uslove i ograničenja tradicije ili ritam sleda događaja u vremenu. Dalje