Opet o viziji Beograda … sa kraja na kraj grada …

01-ceo-bgd-bez-teksta1. Barajevo 2. Voždovac 3. Vračar 4. Grocka 5. Zvezdara 6. Zemun 7. Lazarevac 8. Mladenovac 9. Novi Beograd 10. Obrenovac 11. Palilula 12. Rakovica 13. Savski venac 14. Sopot 15. Stari grad 16. Čukarica – Nazivi Opština nisu navedeni po značaju, samo po abecedi …  Prirodno je i poželjno, možda i neophodno, da urbanističari koji se brinu o Beogradu imaju viziju o gradu, fantastičnu naravno, unapred sagledanu, ka kraju ovog veka ili već nekom vremenu. To im je upisano u njihove radne zadaće. Odnosi se to i na Beograđane čija obaveza oko vizije grada nije ništa manja, iako im nije radna obaveza. Uobičajena predpostavka, standardna i već sasvim trivijalna, da moguća i neophodna vizija treba da bude celovita, da se tiče ukupnog gradskog prostora, to jest, osadeset hiljada hektara, od Pančeva do Surčina i od Zuca i Rušnja, pa sve do Ovče i Borče, tamo ka Evropi. Da bi pokazali da su prilježni na poslu, urbanističari su svoju celovitu viziju Beograda nacrtali, prikazali u lepo i primaljivo obojenim flekama na karti Generalnoh plana do 2021 u sitnoj razmeri gde se mesta ne prepoznaju baš najbolje, pa se sve može tumačiti po želji uz dosta veliki stepen slobode posmatrača. Ima i dodatna, tekstualna objašnjenja i parametri i naredbe kako da se to sve desi u gradskom životu. Sve je to usvojila Skupština grada i time viziju overila, učinila je zvaničnom i dala joj pravo da bude ostvarena. Blago viziji … a tek Beogradu! Dalje

Beleška iz Bulevara despota Stefana u Beogradu …

01-ovo-desp-stef1Preko puta Urbansitičkog zavoda i Botaničke bašte u Bulevaru Despota Stefana, uz zeleni skver ka Gundulićevom vencu građani zatiču prolazeći tuda niz zgrada zaista neobične morfologije, koje su nastale tokom prošlog veka. Ima na tom ćošku malih zgrada sa početka dvadesetog veka i potom, nekih visokih iz zadnjih decenija istog veka pa je to sasvim repezentativno da se sagleda, razumevanje nije obavezno, kako se mislilo o gradu i šta mu se sve događalo ili se može dogoditi u procesu građenja. Sve se to desilo, bez obzira što je u blizini institucija koja se bavi mentalnim zdravljem građana što što podrazumeva i gradograditelje. Izgleda da ni to neki put ne pomaže, sve se može otrgnuti kontroli iako izgleda da je sve u okviru važećih i mogućih pravila, bez pravnog prekršaja. Predpostavka je, a posle toliko decenija više od predpostavke se ne može, da su zaduženi za zaštitu kulturne u urbane baštine štitili pojedine zgrade za koje su procenili da imaju vrednost a prenebregli su, zaboravili celinu fronta Bulevara i njeno gradsko lice. Zaštitili su prilježno svaku drugu zgradu, na preskok, jer su im vrednost ustanovili gledajući samo njih, šta je bilo između njih, ne zna se ali o onima kojih nema treba govoriti samo lepo, pa i o porušenim zgradama. Posle, u skladu sa novim duhom i manirom izgrađene su na malim parcelama odakle su sklonjene nekada izgrađene kuće dve visoke kuće i stvoren je haos, urbani nakazni arte fakt protivan logici i stručnom svetonazoru. Dalje