… i sada … sve je na urbanistima …

urb1    … sva ta urbanistička priča o Beogradu, san o otvorenom i građanskom gradu, pa treći Beograd, pa grad budućnosti i onda trgovi otvoreni i gostoljubivi i puni demokratske atmosfere kao grčke agore, Beograd u čežnji da bude mesto tolerancije gde će svi građani moći iskazivati svoje misli i svoja osećanja i svoj stav na bilo kom mestu u gradu, mesto gde će građani tekovinu osvojne slobode za svoje poruke upražnjavati, ta roze urbanistička priča sa brojnim u međuvremenu i do sada urađenim planovima nije potrajala predugo od kada su Beograđani pomislili da je poseduju, zanemoćala je i skoro se skršila ta urbanistička vizija i treba je hitno i bitno menjati iz korena i neophodno je da se izmisli neka savim nova urbana matrica pogodna za Beograd koji se menja i nastaje novokomponovani grad u nasilju, agreciji, netoleranciji, trpljenju građana od gradskih nasilnika i antigrađana koji se ugnjezdiše u samo srce grada, naravno uz neopreznost i nedovoljnu brigu države, pa je tako jedan dužnosnik iz pravosuđa valjda, reagujući na pretnju prolivanja krvi izrekao da je to samo borba mišljenja, diskusija u procesu i da država sve dok se samo diskutuje ne može da reaguje a zatim su i organi reda upustili nizbrdo klasični gradski milje i građansko pravo na slobodno iskazivanje uverenja i sigurnost izjavivši da nisu protiv ali da ne mogu sprečiti polivanje benzinom osim na livadi gde to možda mogu i zaplenili crveno obojeno kamenje iz šahtova ali tek posle, pa se onda nasilje desilo na drugim mestima … Dalje

… disanje u Beogradu … i svašta o tome u budućnosti …

gasmaska_mBeograđanin je hodao ulicama i uprkos najavi ekologa da je takva aktivnost opasna, ipak preživeo udisanje zagađenog vazduha u Beogradu. Zatrovanog izduvnim, otrovnim gasovima iz automobila, šlepera u centru, atraktivnih dvotočkaša, kućnih i drugih dimnjaka, industriskih pogona, kafanskih roštilja i uopšte svih vrsta ložišta gde se upotrebljavaju naftini derivati ili gas ili ugalj koji sagorevajući obezbeđuju da se neka od civilizaciskih funkcija desi. Zaista je to opasno i neprilično na početku dvadeset prvog veka ali sistem za opstajanje je tako stvoren još ranije, samo se malo oteo kontroli i počeo da remeti savremenu civilizacisku idilu. Posle je na televiziji Beograđanin video da je zaštita od tog zla promovisana kao najvažniji zadatak, briga o zdravoj životnoj sredini gde je vazduh koji građani udišu, ko može i izdiše, na prvom mestu. Dalje

Kućice u cveću …. za Beograđane uz naklonost države …

kucicaEto, sada je aktuelna priča o montažnim kućama koje će mladi bračni parovi i drugi specifični građani moći da dobave po uslovima koji se više nikada neće ponoviuti u životu, ponuda je zaista fantastična, tolika da ko okleva i jedan sekund treba da razmisli o svojim svojstvima, da mu možda organizam ne šalje pogrešne signale. Sve će biti subvencionirano i jeftino, budući vlasnik montaže će uneti u kupovinu neki sitniš svog kapitala, država će da doda potrebne pare, naravno iz budžeta, a koliko se zna budžet je zajednička kesa svih građana pa to dalje znači da će opet svi, hteli ili ne hteli, da dotiraju stan nekima drugima i eto, blagoslovenom socijalizmu nikad kraja. Idila će se nastaviti sledećih trideset godina koliko će trajati otplate a prvih i zadnjih nekoliko godina kupac će mirno piti kafu u kupljenom montažnom stanu i rate neće plaćati. Banke će da budu samarićanski i humano raspoložene neko vreme i istaći će se kao društveno odgovorne davanjem veoma povoljnih kredita, ali pošto su to ozbiljne firme svakako će naći načina da razliku naplate na drugom mestu, samo je pitanje raspodele i ko će šta da plati, verovatno oni građani koji neće živeti u masovno montiranim kućama … u cveću. Dalje