Zaštita kulturnog nasleđa u komšiluku … hipoteza o mogućem slučaju

zastita-u-komsilukuZaštita kulturnog nasleđa, arhitektonske i urbane prošlosti grada i gradske matrice je neophodan i važan posao jer spasava grad od samozaborava, i održava na potrebnoj visini građansko samopuzdanje uveravajući ih na taj način da nisu tikve bez korena i da je njihov grad dostojan sadašnjosti jer mu je prošlost zabeležena i bogata. Nadležni za prošlost Beograda prilježno rade na opažanju i beleženju svega što im se učini nekako istoriski pa ima zaštićenih zgrada, pa ambijentalnih celina gde je zgrada deo neke ulice a ima i predhodne zaštite gde je samo napomenuto da je to u spisku onoga što su predci (oni pre ovih …) nazidali ali knjigu o tome će da napišu kad bude malo vremena. Hvale vredan posao se sapliće u praksi i životu sa pravilima igre koja je napisala država, uz obavezno negodovanje građana čija je imovina privilegovana spomeničkim atributom i oduzima san mnogim Beograđanima a nisu sigurni zašto je baš tako i čime su zaslužili priznanje i privilegiju da bud direktni učesnici u očuvanju gradske prošlosti i istorije. Dalje

Beograd je svet …. nakon deset godina …

beograd-je-svet-1Beograd je svet … izreka je nastala tokom Protesta protiv protivnika koji su se promenili pa to više nisu, tu su se našli u opštem gibanju i nezaobilazni urbanističari, gradotvoritelji. Izrekom je naglašena potreba da se korakne unapred, kako se tada mislilo, u neki normalno artikulisan prostor, da se urbana slika i život u njoj učini prihvatljivim. Objašnjenje čežnje je bilo u podnaslovu glavne izreke, „kao sav normalan svet…”. Početkom dvadeset prvog veka to je bio krik ućutkivanih, zašto su na to pristajali više od decenije nije lepo sada pitati, zaboravilo se nekako. Bilo je to i opravdanje sebi samima za trpljenje, izvinjenje za propušteno, reanimacija nade, ulivanje samopouzdanja, optimizma, adrenalina, a neki (i urbanističari svakako … ) su tu osetili zavodljivi borbeni poklič, pa su pohrlili golim grudima na bajonete; posle se ispostavilo da je oružije bilo od marcipana što ispoljeno herojstvo nije umanjilo. Mada se ne može poreći da su u to vreme Beograd i Beograđani zaista izgledali, delovali, činili i živeli kao potpuno autentična urbana celina, grad je tada posedovao energiju istinskog i ispunjenog gradskog života odašiljući poruku okolo da je odluka o pristupanju svetu neopozivo doneta. Dalje