Đorđe Bobić

„Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi! „ je graffiti izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, čak i posle radoznalog otkopavanja, poruke prenete grebanjem po zidu, posle kredom a danas sprejom traju, graffiti se događaju neprekidno. Graffit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju jer graffitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da graffiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, graffiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke.

Dalje →

Usvojene su izmene Generalnog plana Beograda odlukom Skupštine grada i od sada će se grad razvijati po pravilima koja su tu zapisana. Od svih tema kojima se plan bavio najviše pažnje odbornika SG a zatim i medija, privukla je izmena namene zemljišta oko luke Beograd, na prostoru od oko 500 hektara, tamo od marine Dorćol sve do vrha Ade Huje. Naime, umesto privredne i lučke delatnosti uz to i mnogih spontanih deponija planirano je da ovo zemljište bude deo gradskog centra sa komercijalnim, kulturnim, stambenim i rekreacionim funkcijama na obali Dunava u skladu sa krilaticom „Beograd na rekama». To je sasvim logična odluka gradskih urbansitičara jer se ovaj prostor razvojem grada našao u njegovom središtu, opstanak luke i fabrika nije više moguć, sav transport do tog mesta ide kroz centar ili oko Kalemegdana pa je izmeštanje luke na drugu obalu Dunava prirodan sled koraka u razvoju Beograda.

Dalje →

Buvljak iliti spontana, ad hok nastala pijaca je dokaz vitalnosti i pronicljivosti duha i misli građana-buvljačara koji neopisivo precizno umeju da locirju mesto gde se mogu zadovoljiti potrebe drugih građana i to bez ikakvog predhodnog marketinškog istraživanja, nađu mesto koje neopozivo ima najveći mogući potrošački potencijal. Donet je buvljak odavno u Beograd, sa istočne strane sveta, iz Istambula ili još dalje iz prostora ka Indiji, verovatno su ga etablirali Turci dok su se majali ovuda. Buvljak nije ni odlazio posle turskog odustajanja, već je pritajen delovao sve vreme, nekiput samoprikriven kada su vlasti bile rigidnije prema privatnoj i ličnoj inicijativi i kada je država preuzimala na sebe organizovanje života svoje raničke klase i poštene inteligencije u svim segmentima. Čim je vlast počela da naginje demokratiji i da afirmiše ličnu inicijativu, eto, izašli su buvljačari na svetlo dana i zaposeli mesta potrošnje, prvo stidljivo po trotoarima a onda, rastom demokratije, i sam centar.

Dalje →

Kada se govori o nazivima ulica u Beogradu na prvi pogled taj diskurs nema veze sa urbanizmom. Ali nije tako, nazivi ulica i mesta u gradu, tgova, gradskih krajeva, kvartova, pijaca, ili nekog ćoška koji je prepoznavan po kafani koja više ne postoji ali se ćošak i dalje po njoj zove, jesu integralni deo urbane matrice. Po nazivima se prepoznaje gradska matrica i formira mentalna mapa Beograda u svesti građana po kojoj pamte svoj grad i u njemu komuniciraju. Uslov za istorisko pamćenje i trajna zabeleška o važnim, sudbonosnim ili radosnim događajima ili očuvanje uspomene na značajne ličnosti koji nekad behu. Vremenom, virtuelna mapa se dopunjava, u njoj je tako zabeležena gradska istorija odvajkada pa do juče. To je veća vrednost za opstanak grada od očuvanja zdanja, pamćenje grada je trajnije u virtuelnoj slici grada nego što se okom u šetnji ulicama može videti.

Dalje →