Đorđe Bobić

„Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi! „ je graffiti izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, čak i posle radoznalog otkopavanja, poruke prenete grebanjem po zidu, posle kredom a danas sprejom traju, graffiti se događaju neprekidno. Graffit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju jer graffitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da graffiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, graffiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke.

Dalje →

Beogradska arhitektura u samotraženju sopstvenog izraza, drugačijeg od onog pre, dostigla je evropski standard, pre svega kao repetitivni dizajn. Bez uopštavanja događanja u izgradnji grada moguće je reći da se nije dogodio pomak unapred u nalaženju autentične Beogradske arhitekture. U prvom planu je forma i istraživanje lika zgrade kao prevashodni izazov. Nije to produkt ovog trenutka ili bliske prošlosti, traje već nekoliko decenija, ne samo u Beogradu, planetrana je to pojava a lokalni arhitekti su prilježni sledbenici trudeći se da budu učesnici u kvazi spektaklu. Trude se da individualizuju svoj projekat ne bi li bio uočen u produkciji, uslov je da izgleda drugačije, čak nasuprot logici ili zemljinoj teži ponekad. Očituje se taj trend kroz nekoliko desetina izgrađenih zgrada koje su u tom nadmetanju nesumnjivo stasale da budu učesnici u svetskoj trci i budu na bini gde se spektakl odvija. U skladu sa savremenim viđenjem i poimanjem arhitektonskog iskaza u svetu. Ipak, sve pomalo liči na damu koja svoje nedostatke vešto pokriva majstorijama šminkera, plastične hirurgije, silikonskim dodatcima, bojama i garderobom. Mada je cilj ulepšavanja jasan i opravdan, nedostaje sadržaj i smisao takve akcije a onda, kad toga nema, posle nekog vremena, po vrućini kad se estetski aditivi otope, sve se vidi u pravoj razmeri. Ostalo, treš koji se gradi po projektima urađenim u radno vreme, koji je takođe široko rasprostranjem diljem Evrope, ovde nije tema, on će uvek postojati i neophodan je. Bez treša ne bi se mogla procenjivati vrednost učesnika sa bine u dizajnerskom koncertu.

Dalje →

Usvojene su izmene Generalnog plana Beograda odlukom Skupštine grada i od sada će se grad razvijati po pravilima koja su tu zapisana. Od svih tema kojima se plan bavio najviše pažnje odbornika SG a zatim i medija, privukla je izmena namene zemljišta oko luke Beograd, na prostoru od oko 500 hektara, tamo od marine Dorćol sve do vrha Ade Huje. Naime, umesto privredne i lučke delatnosti uz to i mnogih spontanih deponija planirano je da ovo zemljište bude deo gradskog centra sa komercijalnim, kulturnim, stambenim i rekreacionim funkcijama na obali Dunava u skladu sa krilaticom „Beograd na rekama». To je sasvim logična odluka gradskih urbansitičara jer se ovaj prostor razvojem grada našao u njegovom središtu, opstanak luke i fabrika nije više moguć, sav transport do tog mesta ide kroz centar ili oko Kalemegdana pa je izmeštanje luke na drugu obalu Dunava prirodan sled koraka u razvoju Beograda.

Dalje →

Buvljak iliti spontana, ad hok nastala pijaca je dokaz vitalnosti i pronicljivosti duha i misli građana-buvljačara koji neopisivo precizno umeju da locirju mesto gde se mogu zadovoljiti potrebe drugih građana i to bez ikakvog predhodnog marketinškog istraživanja, nađu mesto koje neopozivo ima najveći mogući potrošački potencijal. Donet je buvljak odavno u Beograd, sa istočne strane sveta, iz Istambula ili još dalje iz prostora ka Indiji, verovatno su ga etablirali Turci dok su se majali ovuda. Buvljak nije ni odlazio posle turskog odustajanja, već je pritajen delovao sve vreme, nekiput samoprikriven kada su vlasti bile rigidnije prema privatnoj i ličnoj inicijativi i kada je država preuzimala na sebe organizovanje života svoje raničke klase i poštene inteligencije u svim segmentima. Čim je vlast počela da naginje demokratiji i da afirmiše ličnu inicijativu, eto, izašli su buvljačari na svetlo dana i zaposeli mesta potrošnje, prvo stidljivo po trotoarima a onda, rastom demokratije, i sam centar.

Dalje →