Neodoljiva čar buvljaka … u Bezistanu …

01Buvljak iliti spontana, ad hok nastala pijaca je dokaz vitalnosti i pronicljivosti duha i misli građana-buvljačara koji neopisivo precizno umeju da locirju mesto gde se mogu zadovoljiti potrebe drugih građana i to bez ikakvog predhodnog marketinškog istraživanja, nađu mesto koje neopozivo ima najveći mogući potrošački potencijal. Donet je buvljak odavno u Beograd, sa istočne strane sveta, iz Istambula ili još dalje iz prostora ka Indiji, verovatno su ga etablirali Turci dok su se majali ovuda. Buvljak nije ni odlazio posle turskog odustajanja, već je pritajen delovao sve vreme, nekiput samoprikriven kada su vlasti bile rigidnije prema privatnoj i ličnoj inicijativi i kada je država preuzimala na sebe organizovanje života svoje raničke klase i poštene inteligencije u svim segmentima. Čim je vlast počela da naginje demokratiji i da afirmiše ličnu inicijativu, eto, izašli su buvljačari na svetlo dana i zaposeli mesta potrošnje, prvo stidljivo po trotoarima a onda, rastom demokratije, i sam centar. Dalje

Beleška o uličnim tablama …

tabla-011Kada se govori o nazivima ulica u Beogradu na prvi pogled taj diskurs nema veze sa urbanizmom. Ali nije tako, nazivi ulica i mesta u gradu, tgova, gradskih krajeva, kvartova, pijaca, ili nekog ćoška koji je prepoznavan po kafani koja više ne postoji ali se ćošak i dalje po njoj zove, jesu integralni deo urbane matrice. Po nazivima se prepoznaje gradska matrica i formira mentalna mapa Beograda u svesti građana po kojoj pamte svoj grad i u njemu komuniciraju. Uslov za istorisko pamćenje i trajna zabeleška o važnim, sudbonosnim ili radosnim događajima ili očuvanje uspomene na značajne ličnosti koji nekad behu. Vremenom, virtuelna mapa se dopunjava, u njoj je tako zabeležena gradska istorija odvajkada pa do juče. To je veća vrednost za opstanak grada od očuvanja zdanja, pamćenje grada je trajnije u virtuelnoj slici grada nego što se okom u šetnji ulicama može videti. Dalje