Na kraju ovog leta gospodnjeg … iz korpe …

01-vinci1Pijace

Susreti i sretanja, Kupovina, Razmena, Prodaja, Hleb i vruć Burek, Voće i Povrće, Cveće, Zimnica, Gradski ceger, Kupovina na brzaka i u prolazu, Pouzdano za naći šta treba, Roba svakakva pa i tehnička ali i za obući, Stare stvari, Informacioni gradski punkt, Komunikacija bez ograničenja, Puštanje „buva” i poruka i spletkarenje, Ašikovanje, Ideje sasvim nove, Ogovaranje, Bistrenje politike, Seljaci i Građani oči u oči, Nedeljna nabavka porodična, Prerpodavci robe I pameti, Buvljak za opstanak …

… i susret civilizacija i vremena i epoha a onda i slika grada sasvim Beogradska … kao da se prelistava knjižurina iz istorije grada ali na zanimljiv I razumljiv način …

Po Evropi ima pijaca koje se šetaju od ćoška do ćoška, povremeno, u određene dane, pa je ujutro pijac sa pokretnim tezgama koje vire iz malih kamiona a posle podne i svečeri je trg za veselje i kulturu ako treba. Uglavnom da! Treba. Dalje

Usvajanje urbanizma … u Beogradu

01-gup_01-prvoBeograđani kritikuju gradske urbanističke planove, ima i javnih, građanskih protesta protiv urbanističkih predloga ali i veoma radikalnih akcija. Očito je u toku buđenje građana i uzimanje organizovanja životnog okruženja u svoje ruke. Nekada to nije bilo moguće, učešće građana u urbanizmu organozovale su mesne zajednice, bilo je uglavnom nekorisno, plan je usvajan kako je nacrtan i pored neodobravajućeg diskursa, pa su građani vremenom ustanovili da je prisustvo besmisleno i nekorisno gubljenje vremena. Nekoliko zadnjih godina, posle promena, počelo je lagano buđenje i prepoznavanje mogućnosti da se utiče na plan, ali praćeno mamurlukom, kao i uvek posle dugog spavanja.

Urbanističari prave plan po pravilima struke, usklađen sa njihovim moćima i razumevanju grada, onda delo prihvate, u proceduri razmatranja i usvajanja, poslenici iz gradske birokratije uz obavezu da ga prikažu građanima i čuju narodno mišljenje. Plan je javni dokument, tiče se svih Beograđana te je neophodno da se i oni pitaju i pitaju se na tri načina. Posredno, preko izabranih odbornika u SG, raznih komisija i još raznijih institucija koje su obavezne da imaju sluha i razumevanja za opaske građana i da to štuju. Neposredno, građanima je plan podastrt na javnom uvidu, očekuje se njihovo učešće, rasprava, sve ne bi li se izrečeno udenulo u crteže. Najzad, političati osluškuju reakcije građana, zadovoljstvo ili nezadovoljstvo planom i plasiraju to putem medija kao svoj doprinos, pokazujući građanima da misle isto što i narod, nasuprot urbanističarima. Predviđeno je dovoljno prilika za proceđivanje i kontrolu i trebalo bi, nakon toga, da plan bude savršen ili još bolji. Dalje