Đorđe Bobić

Tvrdi se da su građani Beograda urbano obrazovani ili u najmanju ruku, ako poneko nije bio pažljiv i prilježan na času, budu u najkraćim crtama obavešteni o elementarnim pravilima života u gradu ne bi li zajedno, oni i grad, nekako opstali. Tek potom, posle dodatnih lekcija i provođena određenog vremena u gradskoj vrevi, jedne ili dve generacije bar, i upražnjavanja građanskih aktivnosti u urbanoj matrici, može se govoriti o začetku urbane kulture, neophodnog pomagala za život građana u Beogradu. Posle, dalje školovanje u oblasti urbane kulture i nije posebno zahtevan napor, postane način mišljenja, deo svakodnevnice, podrazumeva se, kao vožnja bicikla jednom naučena, okreću se pedale i stiže se na ciljano mesto.

Dalje →

U Beogradu je kip Pobednika, stoji na stubu na vrh Kalemegdana i drži pticu. Kažu da je Meštrović zamislio da vaja goluba mira, ali ptica deluje robusno i nekako nakostrešeno. Okrenut je ka Ratnom ostrvu i Evropi, i kao da poručuje da ih je sve pobedio, ali i da brani grad od svega što mu je u vidnom polju. Popeli su ga na veoma visok stub da vidi što dalje i zbog toga ne može da siđe i da ode na kafu, ne može da se opusti, i tako stalno napet može da izazove neku nevolju; na primer, da bez razloga, usled svoje napetosti, izbode nekog nevinog dobronamernika koji prilazi Beogradu iz pravca u koji je neprekidno uperen Pobednikov pogled, iz Evrope. A taj što dolazi mozda bi samo da vidi Beograd i da popije piće sa nekim lokalnim dobrim bićem.

Dalje →

Beogradska zoološka bašta se zatekla u Tvrđavi na Kalemegdanu gde je začet grad i gde su stolovali čelnici koji grad osvajiše i vladaše njim, na tom mestu su pravili istoriju grada. Posle su mesto osvojili Srbi, upisali se u vlasničke knjige i nastavili da grade Beograd. Zoo bašta je začeta tridesetih godina prošlog veka kada je tadanji Gradonačelnik velikodušno odvojio plac za čuvanje i prikazivanje životinja, kao čin društveno odgovornog ponašanja, U to vreme takav gest nije bilo za osudu jer Tvrđava nije slovila kao zaštićeno mesto, a Beograđanima je gest Sugrađanina izgledao sasvim evropski. Kasnije, vrednujući istoriske događaje moglo se zapitati da li je umanjen značaj Tvrđave postavljanjem izložbe životinja a tamo nekada behu vladari? Ali ne, ima tamo lav kao priznati car i to je dovoljno da se održi istorijom zapisan prestiž mesta iz koga se komandovalo i carevalo. Kontinuitet postoji i dalje, u jednom delu Tvrđave bila je nekada tamnica sa ćelijama gde su držali nepodobne i jurodive a danas su životinje, ne baš u ćelijama, ali u malim, skučenim kavezima i rupama, kao da su nešto zgrešile pa okajavaju svoje neke grehe.

Dalje →