Beograd i svi drugi u njemu …

012Realni Beograd se može korakom dotaknuti na Ušću, na obalama reka, zakoračio je ka Avali, zauzeo je Dorćolsku padinu, stoluje na grebenu od Kalemegdana do Vračara ali je naselio i ravnicu na drugoj obali Dunava. U toj, na sve strane razbacanoj, urbanoj matrici Beograđani teže da obave svoje dnevne zadaće, tu uglavnom svi troše dato im vreme. To je zajednički i jedini grad svih Beograđana mada nije sasvim sigurno da ga svi prihvataju osim što ga koriste kao prostor za svakodnevnu rutinu. Do boljeg mesta dosada nisu dobacili. Ali to nije jedini Beograd. Postoje i drugi osim ovog što je na oku, oni iz prošlih vremena ali i budućih, zauzeli su beskonačni prostor Beogradski. Čine ih misli svakog Beograđana posebno, onih od nekada, ovih koji se zatekoše i onih koji tek nameravaju da se pridruže. Taj eterični, virtuelni, beskrajno veliki Beograd zaokupio je svo prostranstvo i vreme, prihvatajući i savremeni grad kao svoj neizostavni deo. U tom Beogradu gde se prepliću slike grada iz raznih vremena, svaka kuća i drvo, ulica i neki slučajno bačeni kamen ubeleženi su i postoje, slikama se virtuelna matricai dopunjuje, bilo da se nešto poruši ili žbun poseče, ali i kad se novo sagradi. Ne da bi se događaj stavilo u gradski spomenar, već da delo bude i dalje prisutno, da nam neprekidno šalje poruku, da nas podseća i opominje ili raduje izmamljujući suze radosnice. Dalje