Istorija i mentalna gradska mapa …

0011Nazivi Beogradskih ulica su putokaz u urbanoj mapi grada, po njima se pamti i prepoznaje grad. Mreža nazvanih ulica čini mentalnu mapu grada, virtuelnu kartu Beograda koju građani nose sa sobom, svako memoriše svoju i onda se osećaju kao kod kuće. Odvajkada, imenovanjem ulica odaje se počast izuzetno zaslužnim ličnostima, obeležava se istorijski događaj ili neki važan datum. Nazivi ulica u svakodnevnici su znaci po kojima se građani snalaze u gradu, mogu drugima objasniti gde stanuju, odrediti mesto ljubavnog sastanka ali i da poštar može da im isporuči pismo ili penziju. Preko naziva ulica može se čitati i prepoznavati istorija grada, ne samo nje radi, već i zbog sećanja.  U Beogradu to nije uvek slučaj, jer je Beograd lociran na mestu koje nije moglo ostati po strani od svega što se okolo dešavalo, trajao je u burnim vremenima i bio svedok mnogih promena sve do danas. Menjali su se vladari raznih provinijencija i svaki je imao želju, ali i moć, da briše ili zakloni neke delove istorije grada, posebno one koji mu nisu bili po volji ideologije mu, da uspostavlja svoje viđenje istorije, dorađuje predhodnu, započinje svoju ili vraća u život događaje iz nametnutog zaborava. Česta promena imena ulica menja ne samo istorijsku matricu, već i mentalnu mapu grada, pa građani ionako nesviknuti na kulturu memorije, pored ostalih planetarnih problema i ovim činom bivaju dodatno dezorijentisani i zbunjeni. Dalje

Liberté, Égalité, Fraternité u lokalnom (bgd) ambijentu …

013Beograđanima je dato da prema revolucionarnoj mantri o slobodi, jednakosti i bratstvu, (posle je u francusku verziju dalekovido i svrsishodno ubačeno jedinstvo i ravnopravnost a izbačeni jednakost i sloboda), mogu verovati da među njima nema razlike. Poruka je suštinski značajna čak i u korigovanom izdanju, temelj je demokratije i bilo bi neoprostivo da je nema. Ipak, u poruci nema važnog obaveštenja da se uz ključne reči iz mantre koje duši svakog građanina prijaju, podrazumevaju i Obaveze koje, naravno, idu uz Prava kao dva oka u glavi. Posle je uočeno da ulicama Beograda često prolaze neki građani sa povezom na jednom oku. Kako se u urbanizmu i građenju grada građani nose sa Pravima i Obavezama vidi se po nazidanim kućama i obimnim naseljima bez dozvola sa raznim, naravno ubedljivim razlozima i objašnjenjima: izbeglice, na primer, pa grad nije obezbedio zemljište sa odgovarajućim urbanističkim planom, pa žurba jer kiša tek što nije, pa obest, pa nevaspitanje, pa čežnja za zaradom a ima uticaja i nedostatk urbane kulture. Dalje